Kafana Venecija

Nekad kultna zemunska kafana “Venecija” već više od veka prkosi konkurenciji. Po principu kiosk – restorana podigao ju je 1911. Franjo Štrajher, iz Detlingena kod Ulma. Hroničar Zemuna Branko Najhold zabeležio je da se Štrajherov predak Georg radi usavršavanja ribarskog zanata spustio splavom do Zemuna još krajem XVIII veka. Oženivši udovicu svog majstora postao je Zemunac čiji su se potomci sve manje bavili ribolovom, a sve više trgovinom, ugostiteljstvom i drugim poslovima.

 

 

Kafana VenecijaKafana Venecija

 

 

 

 

 

 

 

 

Sagrađena na prometnom mestu i sa veoma lepim položajem, „Venecija” je od prvog dana postala vrlo ugledan lokal u koji su rado svraćali i mnogi poznati Beograđani. Ovde je, kažu, špricere ispijao, možda ne najveći boem, ali sigurno najbolji poznavalac beogradskih kafana – Branislav Nušić. U to doba “Veneciju” su posećivali Čiča Ilija Stanojević, Bora Stanković, Dobrica Milutinović, Darko Ribnikar, a ostale su upamćene večeri koje je svojim glasom i stasom ukrašavala naša prva Koštana – glumica Zorka Todosić.

Kafana VenecijaKafana “Šaran” osnovana je 1896. godine

Iako je između dva rata promenila vlasnika “Venecija” je još dugo važila za jedan od najboljih zemunskih ugostiteljskih objekata, naročito popularan zbog organizacije takmičenja za „zlatni kotlić”. Primat gubi tek poslednjih decenija prošlog veka kada duž zemunskog keja niču splavovi, ali i moderni restorani visokog ranga. No, iako ulazi u krug stogodišnjaka „Venecija“ spada među mlađe veterane zemunske boemštine. Stariji je „Šaran“, osnovan još 1896. u vreme kada su Zemun nazivali “malim Bečom”. Kao i „Venecija“ i „Šaran“ je odoleo zubu vremena zahvaljujući pre svega boemima, ljudima kojima je kafana zaista bila druga kuća, ali i visokim gostima poput Mike Alasa, princa Đorđa Karađorđevića, dr Jovana Subotića.

Iz tog vrema najoštrije konkurencije ova dva restorana ostala je i anegdota za koju se ni dan danas pouzdano ne zna da li je potekla u „Šaranu“ ili u „Veneciji“.

Uoči II svetskog rata jedan uvaženi gospodin je, usred ručka za koji je obično poručivao ribu, redovno dovikivao kelneru:

– Konobar, donesi vino, riba hoće da pliva!

Ponavljanje ove dosetke toliko je nerviralo jednog drugog uvaženog gospodina koji je, ručajući obično govedinu, „duhovito“ uzvraćao:

– Konobar, donesi vino, vo hoće da pije!

Branislav Krivokapić za Srbinside

, , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *