Vojvođanski magazin
Spisak najvećih pronalazača s ovih prostora ne može da se zamisli bez dvojice Nikola; prvi je veliki Nikola Tesla iza koga je ostalo preko 700 patenata, a drugi je manje poznat po imenu, a više po jedinom pronalasku − Nikola Bizumić, čovek koji je izumeo mašinicu za šišanje
Nikola Bizumić (1823−1906) rođen je u fruškogorskom selu Neradinu, a berberski zanat učio je u Irigu i Rumi. Šišao je mušterije makazama, a kako bi drugačije. Međutim, Nikola nije bio zadovoljan. Smatrao je da bi na jednostavnije frizure trošio mnogo manje vremena kada se ne bi koristio makazama i češljem, pa je došao do genijalnog i veoma jednostavnog rešenja – konstruisao je mašinicu za šišanje, koja će postati jedan od glavnih frizerskih alata. Bizumićeva ručna mašinica kasnije je priključena na struju, kada je njegov imenjak Nikola Tesla svetu podario električnu energiju.
Bizumićev izum, međutim, u Srbiji nisu prihvatili. Nekoliko puta je pokušao da patentira mašinicu, ali niko nije imao sluha za njegov izum, pa je 1855, skoro bez novca u novčaniku, krenuo na put. Otišao je u London, gde je našao finansijere i dobio sertifikat za patent. Vrlo brzo je izgrađena fabrika za proizvodnju mašinica i za samo deset godina cela Evropa šišala se njom. Uspeh je bio ogroman. Čak je dobio i prestižnu titulu ser (titula koju dodeljuje engleski monarh). Kako bi lakše uspeo u svetu biznisa, uzima tipično englesko ime – Džon Smit. I, naravno, zaradio je mnogo novca. Nakon smrti njegova imovina procenjena je na 22 miliona funti. To je i danas velika suma, a početkom prošlog veka radilo se o ogromnom bogatstvu.
Nakon njegove smrti nametnulo se pitanje nasleđa. E, tu počinju problemi. Bizumić se nije ženio i nije imao dece, pa je pitanje nasleđa bilo nerazjašnjeno. Cela priča nosi dozu misterije, a čak ima i elemenata zavere. Navodno, Nikola je u testamentu napisao da ostavlja nasledstvo svojim rođacima do devetog kolena. Ali, novac do danas niko od rođaka nije dobio. Prema nekim podacima, Moša Pijade i Petar Karađorđević, naravno, nezavisno jedan od drugog, pokušali su da naslednicima omoguće da dođu do nasledstva, ali bez uspeha.
Ne zna se tačno koliko bi danas novca trebalo da bude isplaćeno naslednicima. Kada bi se tih 22 miliona funti revalorizovalo, to jest kada bi se uračunala inflacija i dodale kamate, ispostavilo bi se da se radi o sumi od nekoliko stotina miliona funti. U rodnom selu Nikole Bizumića danas kruži priča da Englezi neće da daju novac naslednicima jer bi u tom slučaju britanska banka bankrotirala. Iako je ovo tipično domaće preterivanje, nesumnjivo je da nijednoj državi ne bi bilo prijatno da se odrekne tako velike količine novca.
U Neradinu se i danas priča o Nikoli Bizumiću. Svako ima nešto da kaže i doda, a novu dimenziju u priču uneo je lokalni sveštenik, koji nam je ispričao nešto što ide u prilog tezi o engleskoj zaveri. Prezviter Georgije Zeljajić Sredanov pokazao nam je stare crkvene knjige, u kojima su upisani svi novorođeni Neredinci. U stvari, ne baš svi. Naime, nigde nema Bizumića koji su rođeni u 19. veku.
− Pazite, svi su upisani, ali ne i Bizumići. Ako pažljivije pogledate, videćete da su neke strane pocepane. Pretpostavljam da su upravo na njima bili upisani novorođeni Bizumići. Ko je, kada, i zašto to uradio, ne mogu da znam. Ali ako dozvolimo sebi da to tumačimo kroz teoriju zavere, lako možemo zaključiti da su Englezi došli čak ovde i iscepali strane kako bi uništili jedini dokaz o mogućim naslednicima. Ne kažem da je to istina, ali je to jedan od mogućih scenarija. Na kraju, zašto bi neko cepao strane iz crkvenih knjiga – priča Georgije.
Kada se pažljivo pogledaju knjige, očigledno je da su neke strane iscepane. A na ostalim stvarno nema Bizumića. Time cela priča o mašinici za šišanje i najpoznatijem Neradincu dobija novu dimenziju. Međutim, za sada sve ostaje u domenu nagađanja, jer se već dugo ovim niko ozbiljno ne bavi. Nikolini rođaci i ne znaju šta tačno treba da rade, niti imaju para da pokreću međunarodne sudske sporove, a niko drugi, izgleda, nema interesa da se bori s engleskom birokratijom. Čini se da će misterija ostati nerazrešena, a bogatstvo koje je stekao Nikola Bizumić ostati na Ostrvu.
Dušan Marković, po rečima meštana najobrazovaniji čovek u selu, priča nam da je posle Drugog svetskog rata bilo pokušaja da se bogatstvo vrati naslednicima, ali bez uspeha. Kasnije su se svi pomirili s tim da niko neće dobiti pare.
− Šteta je što su ga u Srbiji smatrali čudakom i nisu hteli da patentiraju njegov izum, a ni posle smrti nisu ozbiljno shvatili šta je on uradio. Englezi su odmah prepoznali moguću korist od njegove mašinice, što su i ostvarili. Smatram da bi u priči o njegovom izumu moglo da se ode i korak dalje, jer su na osnovu njegove mašinice za šišanje kasnije napravljeni dodaci za kombajne, kosilice… Sve ono što radi po istom principu kao i Nikolina mašinica. To znači da bi naslednici mogli da traže prava i na te izume. Nažalost, čini se da od svega toga neće biti ništa, pa možemo samo da žalimo. Jedino što nam preostaje jeste da budemo ponosni na našeg Nikolu Bizumića – setno zaključuje Marković.
Džon Smit, Irig, Neradin, Nikola Bizumić