Kad se mama zaigra

Stručnjaci kažu da kada se upuštate u neki poslovni poduhvat morate imati plan poslovanja. Kažu, isto tako, da morate uvažiti specifičnosti tržišta.

Ivana i Nenad Mijuca nisu učinili ništa od toga. Pa, ipak, protekla godina bila im je, najblaže rečeno, prilično uspešna – od januara, kada se igračka Drvene priče koju je Ivana osmislila, pojavila na tržištu, osnovali su sopstvenu firmu, popularizovali brend, započeli saradnju sa velikim trgovinskim lanacima i izvoz u Crnu Goru, a dobili su i nagradu na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

I sve to je došlo nekako usput, uz poslove koje već rade u finansijskom sektoru.

Drvene priče, kaže Ivana, nastale su iz njene igre sa sinom Vukom. Dok je bio mali, kupovala mu je puno sitnih igračaka – čovečuljaka, životinja, drveća, pa su ih kombinovali u raznim situacijama, a kada bi im nešto zafalilo, to bi sami napravili – travnjak od papira u boji, bunar od plastelina, pozorište od odbačene kartonske kutije…

– Priče koje smo izmišljali istovremeno smo i vizuelizovali, a vremenom su nam se u igri pridružila i druga deca. Ako je napolju ružno vreme, okupimo decu iz komšiluka, otvorimo šator u sobi, i glumimo da kampujemo u šumi. Jedna sveća nam je logorska vatra. I onda pričamo šta u šumi možemo da nađemo za doručak, i tako gradimo priču kroz koju deca, igrajući se, uče, dogovaraju se. Sve im je interesantnije… Meni je samo bilo važno da se radnja svaki put razvije tako da se ubaci neki njima nepoznat element; ali, u poznatom ambijentu. Jer, to im podstiče maštu, da razmišljaju van ustaljenih šablona.

Neki naši prijatelji, takođe roditelji, bili su oduševljeni načinom na koji smo se igrali i podstakli su me da tu maštovitost konkretizujem, pretočim u igračku – priča Ivana.

Devet meseci, koliko joj je bilo potrebno da svoje ideje oblikuje u gotov proizvod – Drvene priče: Šuma, protekli su joj kao u magli. Na igrački je radila noću, kada završi sa redovnim poslom, ne zapostavljajući muža, dete, domaćinstvo i sve ostalo što čini svakodnevni život, sa energijom svojstvenom ljudima koji beskompromisno veruju u ono što rade. Neke stvari je menjala u hodu i bilo je trenutaka kada ni suprug Nenad, koji joj je bio najveća podrška, nije mogao da je isprati.

Počelo je kao igra majke sa detetom: Ivana Mijuca sa sinom Vukom (na slici, dečak levo)

– Prvobitna ideja je bila da neko drugi napiše priče, ali sam ih, ipak, sama napisala, i to je izašlo iz mene kao lava, ideje su se ređale jedna za drugom. Najteži deo je bio naći saradnike, ilustratora i stolara. Zamislite kako izgleda kad nekom stolaru kažete da biste želeli da vam napravi 20 do 50 kompleta, od 15 drvenih figurica, sa usecima, koje još treba išmirglati, a on ima nemerljivo veću dobit, uz manje truda, ako nekome sredi kuhinju. Pritom su nam svi govorili da projekat nije isplativ, posebno u malom tiražu. Ali, želela sam da to napravim, bez ikakve računice, i po cenu da sve poklonim. Tako smo izabrali i saradnike, ljude kojima se ovo dopalo, pa su želeli da budu deo projekta – kaže Ivana, i ističe da im je u radu na Drvenim pričama, svojom posvećenošću i talentom, puno pomogla Biljana Mihajlović, koja je bila zadužena za ilustracije i grafički dizajn.

– Sve što je bilo u mojoj glavi, ona je prenela u stvarnost, kako sam zamišljala. Kada je pročitala sve priče iz Šume, bila je oduševljena. Rekla je „Ovako nešto ne postoji“, i to nam je puno značilo, jer je Biljana iskusan ilustrator udžbenika i dečjih knjiga, i radi isključivo ilustracije za decu.

Ivana i Nenad su do sada prodali više od 800 igrački Drvenih priča, a njihov proizvod je stigao u Kanadu, Norvešku, Australiju, Švajcarsku, Sjedinjene Države, Portugal, čak i na ostrvo Madeira. Reakcije kupaca na Drvene priče: Šuma bile su toliko dobre, da je Ivana napravila i drugu igračku po istom receptu – Drvene priče: Severni pol, koja je puštena u prodaju pred Sajam knjiga.

– Kada smo počinjali, bez plana i ne znajući šta da očekujemo, samo sa željom da sprovedem svoju zamisao, bilo je i onih koji su nas uveravali da ovo nije tržište za takav proizvod, jer podrazumeva da, pored deteta, i roditelj učestvuje u igri. A ljudi u Srbiji to ne rade, jer nemaju vremena… Međutim, poenta je da roditelj treba da učestvuje. Ako smo učili dete da hoda i priča, zašto da ne nastavimo da u njega ulažemo, da ga edukujemo? Naš stav je bio, neka je i tačno što kažu, mi se obraćamo manjini, koja želi da učestvuje u igri svoje dece. I raduje me što se ispostavilo da takvih roditelja uopšte nije malo – objašnjava Ivana.

Posle marketinški skromnog, ali neočekivano dobrog početka, Ivana i Nenad su shvatili da treba da se dalje razvijaju, pa su osnovali firmu, pribavili zdravstveno bezbednosne sertifikate… Najbolji pokazatelj da idu u dobrom pravcu, kaže Nenad, bio je kad su ljudi počeli da se vraćaju po igračku, a uspešnu poslovnu godinu krunisali su nagradom na Sajmu knjiga, koju im je dodelilo Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), za grafičku obradu i idejno rešenje igračke Drvene priče: Severni pol.

– Malo je reći da nagradu nismo očekivali. Zakupili smo štand od šest kvadrata u Hali 4, na kojem smo imali samo dva proizvoda. Uplašili smo se. Ali, kada je Sajam otvoren, ljudi su se zadržavali mahom kod nas, i tu smo uspostavili razne kontakte, između ostalog i sa „Službenim glasnikom“ – kaže Nenad.

Drvene priče su, kako glasi jedan od slogana, priče koje se igraju i igračka kojom se pričaju priče, namenjene deci od treće do osme godine. Svaki komplet sastoji se od knjige priča, drvenih figura i podloge za igranje. Priče u knjizi podeljene su u svojevrsne celine, počev od uvodnih, čiji je cilj da dete, kroz slušanje i igru, razvije koncentraciju; preko priča sa pitalicama i zagonetkama, gde se od dece traže odgovori, a služe da im razviju maštu, do onih koje su, takoreći, kosturi, i koje deca, navođena pitanjima, treba sama da ispričaju.

– Sve priče oslikavaju današnjicu i bliske su deci u vrtićkom i ranom školskom uzrastu. Tako se u Šumi održava takmičenje u recitalima Šumus, pandan beogradskom Bemusu, i svaka životinja ima svoju pesmicu… Roda radi u spa centru, Meda ima kinesku prodavnicu, Žirafa je filmska diva koju su, slučajno ili namerno, zaboravili na Severnom polu, Lav ima vaške, a Zec nosi naočari i kroz priču saznajemo kako prevazilazi tu situaciju – objašnjava Nenad, koji je, kako kaže, u projektu Drvene priče bio operativac.

Ivana i Nenad su, inače, rodom iz Vršca, i zajedno su više od 23 godine, tačnije od prvog razreda srednje škole. Ona je završila Ekonomski, a on Fakultet organizacionih nauka. Interesantno je da Ivana ima koeficijent inteligencije iznad standardne Mensine skale, čime se može pohvaliti manje od jedan odsto populacije, uz to je i šahista sa majstorskom titulom, prvak Jugoslavije za kadete (do 12 godina) i učesnik dva Evropska i jednog Svetskog prvenstva u šahu, kao i dobitnik Oktobarske nagrade Vršca.

Nasmejali su se kada smo primetili da i Nenad sigurno poseduje vanredne kvalitete, čim ga je Ivana odabrala za životnog saputnika.

– Drvene priče sam ja osmislila, kaže ona, ali ne bismo stigli do ovde da smo isti. Sreća je da smo različiti. Nenad ima kvalitete koje ja nemam i odlično se dopunjujemo. Jer ja ne bih znala da od ideje napravim brend. Menadžerski i marketinški deo je njegova zasluga.

Petar Blečić