Blago Arhiva Televizije Beograd

Da biste odgledali sav materijal smešten u Audio – vizuelnom arhivu Televizije Beograd, koji važi za najbogatiji i najekskluzivniji na Balkanu, morali biste da neprekidno sedite pred televizorom skoro četvrt veka. Od 1958. godine, kada je osnovan, ovde se skupilo više od 600.000 naslova – igranih TV filmova, drama, serija, dokumentarnih, dečjih i sportskih programa, kao i raznih fotografskih, fonografskih i videografskih zapisa, od kojih se većina ne može naći ni na jednom drugom mestu.

Pre nego što je nazvana TV Bastilja, RTS je u mnogim žanrovima postavila standarde koji na ovim prostorima do danas nisu prevaziđeni, u šta se može uveriti svako ko „začeprka“ po Arhivu u Aberdarevoj. Tu se, između ostalog, čuvaju sve epizode kultnih serija „Grlom u jagode“ i „Više od igre“, „Karavana“, „Nevena“ i „Kockice“, snimci studentskih protesta iz 1968 (u celini dostupni tek od 2000. godine), kompletan prvi emitovani Dnevnik koji je pre više od pola veka vodio Mića Orlović, kao i intervjui sa Džekom Nikolsonom, Robertom de Nirom, Ingrid Bergman, Eženom Joneskuom i Žakom Tatijem, nastali tokom njihovog gostovanja na Festu, Bitefu i Bemusu.

Legenda RTV Beograd Milan Kovačević sa Draganom Kulišićem, pripreme za emisiju Karavan (levo) i zgrada Televizije Beograd sedamdesetih (desno)

Prema rečima Milete Kečine, direktora Arhiva, razne okolnosti su doprinele da RTS vremenom sakupi impresivnu arhivsku građu. Osim što je Beograd, kao prestonica Jugoslavije, bio epicentar dešavanja u regionu, gde su razmenom dolazili snimci i iz drugih republičkih TV centara, ovdašnji novinari su, zahvaljujući državnoj politici nesvrstanosti, imali pristup zonama kojima njihove kolege iz velikih svetskih agencija nisu mogli ni da priđu. Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu – i budžet je bio veći.

– Emisija o Kambodži, koju je Nikola Vitorović snimio 1978, kada je režim Pola Pota zatvorio tu zemlju za novinare, još uvek je tražena u inostranstvu. Te snimke nema nijedna druga TV stanica na svetu. Poslednji put ih je tražio Mond za emisiju o 20. veku, kojom su obeležili godišnjicu postojanja. Neki kadrovi filma „Polja smrti“, američkog reditelja Rolanda Džofija, poput onog sa naslaganim lobanjama, identični su sa snimcima tog dokumentarca. Naša kuća je nezaobilazna stanica i za sve koji prave dokumentarce o ovim prostorima, pa je tako i BBC koristio naš materijal za seriju „Raspad Jugoslavije“ – kaže Kečina.

“Na slovo, na slovo” sa Mićom i Aćimom (levo) i scena iz serije Grlom u jagode (desno)

Tražena je i prva serija emisija o jugoslovenskim rok bendovima „Koncert za ludi mladi svet“ iz 1967, 1968, od 17 epizoda po pola sata, koju je u „emtivijevskom“ maniru režirao Jovan Ristić. Mađari su nedavno kupili „Vruć vetar“, „Pozorište u kući“ se gleda u bivšim jugoslovenskim republikama, a zarađuje se i na novoj produkciji (Bela lađa, Moj rođak sa sela, Selo gori…

Ohridska legenda iz 1958. godine

Međutim, i ovde, kao i svuda, postoji druga strana medalje. Gorući problem je najstariji fond na filmskoj traci od oko 150.000 naslova, snimljenih od 1958. do 1970, koji je 1983. privremeno preseljen u Košutnjak. Zbog neadekvatnih uslova čuvanja, oko 40 odsto tog sadržaja moglo bi uskoro nestati, pošto su trake izuzetno ugrožene sirćetnim sindromom. Takođe, tu je i pitanje 2.500 naslova na magnetoskopskim trakama od dva inča (snimljenih između 1965 i 1983), budući da u TV Beograd postoji samo jedan uređaj sa koga se ti snimci mogu reprodukovati, a za koji se više ne proizvode rezervni delovi.

– Skoro polovina od ukupnog fonda Arhiva još nije identifikovana. Razlog tome je što su novinari, naročito u ranijem periodu, često olako prelazili preko obaveze da na matični karton koji su predavali uz snimak, upišu sve neophodne podatke poput opisa kadrova, učesnika na snimku i autora. Neki su bili nemarni, a neki su i namerno izostavljali podatke kako njima važni kadrovi, potencijalna građa za novu priču, ne bi bili dostupni svima. Kasnije bi tražili taj materijal, ali nisu mogli da ga nađu, pošto su ga i sami od sebe sakrili. Inače, da bi se arhivistički obradila emisija od pola sata potrebno je sat i po, a u Arhivu trenutno radi 20 ljudi, dok ih je do pre deset godina bilo 40. Radi se u dve smene, sedam dana u nedelji, sa praznicima – kaže naš sagovornik.

Pored audiovizuelne, u Arhivu RTS – a imaju i zbirke tekstova i fotografija (oko 450.000; do 1961, drame, dečje i zabavno muzičke emisije nisu snimane, već su uživo emitovane iz studija, pa su jedino svedočanstvo o njima fotografije). Pre par godina, u sklopu priprema za digitalizaciju, otvoreno je i Odeljenje za restauraciju, u kome se najugroženije filmske trake revitalizuju i presnimavaju na video formate. Međutim, sudeći po broju zaposlenih i opremi sa kojom rade, Srbija će uveliko biti Evropskoj uniji, pre nego što Javni servis digitalizuje celokupnu arhivsku građu. A dok se taj posao, koji nije ni počeo, ne završi, preostaje nam samo da čekamo dan kada ćemo preko interneta moći da odgledamo nešto iz Arhive po sopstvenoj želji.

Brisanje zbog Titove sahrane

Programski arhiv Televizije Beograd je tokom svog postojanja u više navrata bio ugrožen poplavama, požarima, bombardovanjem. Deo arhive na magnetnim trakama nalazio se ispod dela zgrade srušene u bombardovanju, ali, srećom, nije oštećen. Za vreme Petog oktobra stradao je uglavnom deo materijala iz devedesetih, i to zato što nije bio predat dokumentaciji, već se nalazio kod pojedinih urednika. U principu, najviše arhivske građe na video formatu, čak 20 odsto dramskog programa, izbrisano je kada je trebalo snimiti sahranu Josipa Broza Tita. Snimanje je trajalo danima, a pošto nije bilo dovoljno trake tada je izbrisano i mnogo muzike, dokumentarnih sadržaja, priloga iz kulture, i nešto manje informativnih emisija.

Količine arhiviranog materijala u Programskom arhivu TV Beograd:

FILM – 16, 35mm 400.000 naslova

VIDEO – Q-format 4.000 traka

VIDEO – C-format 15.000 traka

VIDEO – UMATIC 3.000 traka

VIDEO – BETA SP 22.000 traka

VIDEO – DVC PRO 11.000 traka

U Radio televiziji Srbije su od avgusta 2008. počeli da snimaju kompletan dnevni program. Svakoga dana, potrebna su po tri dvd – ija da bi se snimili Prvi i Drugi program, od prve najave do poslednje odjave