Cenzuru smo imali pre prvih novina

Srbija je po mnogo čemu jedinstvena zemlja, a između ostalog i po tome što je imala cenzuru pre prvih dnevnih novina. Tako je prvi srpski novinar, Dimitrije Davidović, ujedno bio i prva žrtva cenzure.

Poznatiji kao tvorac svojevremeno najnaprednijeg evropskog ustava (Sretenjski ustav), Davidović je još od rane mladosti bio „zagrejan“ za prosvetiteljske ideje. Iako je završio studije medicine, smatrao je da će kao novinar biti od veće koristi svom narodu, te je još tokom studija u Beču, sa Dimitrijem Fruštićem uređivao „Novine serbske“ (prvi broj izašao avgusta 1813). U početku su imali uspeha, ponajviše zato što su novine izlazile u vreme ratova evropske koalicije protiv Napoleona, a čitaoci su bili „gladni“ vesti sa fronta. Međutim, dvojica Dimitrija ubrzo su se suočila sa dugovima i pristiskom austrijske cenzure, pa je Davidović 1821. godine napustio Beč. Godine 1834, na poziv kneza Miloša, on je u prestonom gradu, Kragujevcu, otvorio prvu štampariju (za čiju kupovinu je uložio sav svoj imetak od dva miraza) i pokrenuo prve dnevne novine u Srbiji – „Novine srbske“, koje su bile zvanični list u Kneževini, potom u Kraljevini Srbiji, a onda i Kraljevini SHS.

Urednik smenjen

– Već posle godinu dana Davidović je smenjen sa mesta urednika jer je objavio vest o bolesti Miloševog sina Milana. Na njegovo mesto postavljen je državni cenzor Dimitrije Isailović. Mi smo, inače, imali državnu cenzuru još pre prvih novina, što je „zasluga“ Vuka Karadžića, koji je preveo Novi zavet i hteo da ga štampa na narodnom jeziku. To je izazvalo otpor Crkve, koja je branila crkvenoslovenski, zbog čega je 1832. uvedena državna cenzura – kaže Rastko Guzina, dugogodišnji novinar i urednik, i dodaje da je Davidović život završio u Smederevu, gde ga je poslao knez Miloš.

1. Dimitrije Davidović, prvi srpski novinar i prva žrtva cenzure

2. Ljuba Nenadović “smrt” svog lista oglasio crkvenim zvonima (foto:cpc.org.me)

Probleme sa cenzurom imao je i Ljuba Nenadović, sin prote Mateje Nenadovića, i to zbog svojih novina „Šumadinka“, koje važe za prvi liberalni list u Srbiji. Uprkos tome što je pokrenut kao književno – zabavni list, Nenadović je na njegovim stranama često kritikovao političko i društveno stanje u državi, pa je „Šumadinka“ tokom svog sedmogodišnjeg postojanja (1850 – 1857) nekoliko puta zabranjivana.

– „Šumadinka“ je prvi put zabranjena već posle šest meseci izlaženja. Da bi se našalio, Nenadović je platio crkvenjaku da „smrt“ lista oglasi zvonima Saborne crkve. Vlasti su zato protiv njega povele islednički postupak, optuživši ga da je tim postupkom uvredio Crkvu. Ipak, Nenadović je bio šurak Aleksandra Karađorđevića, pa mu je knez oprostio kaznu – kaže teatrolog dr Raško Jovanović.

Hapšenja

Još jedna ličnost koja je mnogo doprinela razvoju srpskog novinarstva bio je čuveni pesnik Laza Kostić. Pored toga što je bio prvi predsednik Srpskog novinarskog društva (osnovano 1881, kao četvrto najstarije esnafsko udruženje novinara u svetu), Kostić je bio dopisnik više evropskih listova, od kojih su se neki naprosto otimali za njega. Novinarstvom se bavio više od četiri decenije. S tim u vezi, malo je poznato da je napisao seriju tekstova za francuski „Figaro“ o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage. Nažalost, i on je iskusio gorku stranu ovoga posla: odležao je pet meseci u austrougarskom zatvoru zbog javnog zalaganja za ujedinjenje Srba sa obeju strane Save, a bio je osuđen i u Srbiji, zbog uvrede vlade i kralja.

1. Pesnik Laza Kostić (levo) bio je prvi predsednik Srpskog novinarskog društva osnovanog 1881 (serbia.rajevac.com)

2. Pera Todorović zbog svojih tekstova je dvadesetak puta hapšen, a jednom je osuđen i na smrt

Drugi predsednik Srpskog novinarskog društva bio je Pera Todorović, jedan od naših najboljih novinara krajem 19. i početkom 20. veka. Njegov list „Male novine“ dostizao je tiraž od 30.000 primeraka, a to su prve novine koje su na ulici prodavali kolporteri. Todorović je sa uspehom preuzeo iskustva savremene evropske štampe, a kao jedan od najvećih kritičara srpske birokratije i sjajan reporter, zbog svojih tekstova proveo je pet godina u izgnanstvu, 20 puta je zatvaran i hapšen, a jednom prilikom osuđen i na smrt.

Pioniri

Posebno mesto među pionirima srpskog novinarstva pripada braći Savić. Glavni među njima, Boža, studirao je filozofiju i medicinu, ali nije postao ni profesor ni lekar, već knjižar, pa novinar. Poznati opozicioni list „Mali žurnal“ (1894), sa radikalskom a kasnije demokratskom orijentacijom, priređivao je sa bratom Petrom. Savići su, inače, prvi u Srbiji nabavili rotacionu mašinu (1904), koja je predstavljala pravu malu revoluciju u štamparstvu, a bavili su se i filmom (producirali su neke od prvih srpskih filmova i imali svoj bioskop). O njima je pisao čak i čuveni Džon Rid u svojoj knjizi „Rat u Srbiji 1915“.

Zaboravljeno, a veliko ime srpskog novinarstva svakako je Krsta Cicvarić (1879 – 1944), urednik „Beogradskog dnevnika“ i saradnik „Balkana“, koga je Vinston Čerčil ubrojao u najbolje novinare u Evropi, a Britanci uveli u svoj leksikon novinarstva. Svojevrsni začetnik bulevarske štampe u Srba, posedovao je ogromnu biblioteku sa delima domaćih i stranih autora, govorio engleski, francuski, nemački i italijanski jezik i uglavnom pisao iz kuće, odakle je retko izlazio. Zbog pobunjeničkog duha, posle Drugog svetskog rata uhapšen je i streljan, bez suđenja, iako tokom rata nije radio ni za jedne novine.

Maga i Mir – Jam

Prva srpska novinarka, Maga Magazinović, poznata je još i po tome što je među prvima stekla diplomu Filozofskog fakulteta, osnovala prvu baletsku školu u Srbiji i bila prva žena u srpskom bibliotekarstvu. Sve je to postigla početkom 20. veka, kada devojkama nije bilo dozvoljeno da redovno studiraju.

Maga Magazinović, prva srpska novinarka, osnovala je prvu baletsku školu u Srbiji, a bila i naša prva bibliotekarka (foto: spc.rs)

U istaknute pionirke našeg novinarstva ubraja se i Milica Jakovljević, poznatija kao Mir – Jam, urednica, feljtonista i romansijerka u popularnim „Nedeljnim ilustracijama“ koje su počele da izlaze 7. januara 1925, a ugašene za vreme okupacije. Svojim savetima u kojima je veličala brak, čednost, patrijarhalni moral i način života uticala je na širok sloj čitalaca.

Petar Blečić