Prvi pilot u istoriji koji je iz vazduha potopio podmornicu bio je Dimitrije Konjović, brat čuvenog srpskog kompozitora Petra Konjovića, kasnije osnivač prve fabrike aviona „Ikarus“. Posle Drugog svetskog rata optužen je za saradnju sa okupatorom i osuđen bez dokaza, a do danas nije rehabilitovan.
Iako ga je Prvi svetski rat zatekao kao pilota hidroaviona sa činom kapetana fregate u vojsci Austro – Ugarske, Konjović je još tada svojim podvizima trajno zadužio srpski i francuski narod. Između ostalog, može se reći i da je zaslužan za spasavanje Miroslavljevog jevanđelja. Bilo je to početkom januara 1916. godine, kada je dobio naređenje da bombarduje iznurene srpske trupe, koje su se, nakon povlačenja kroz Albaniju, ukrcavale na brodove u jadranskoj luci San Đovani di Medua. Nadomak cilja, Konjović je primetio da se među vojnicima nalaze i civili, pa je okrenuo avion i bombe izbacio u more. Ispostavilo se da se na jednom od brodova koje je trebalo da gađa, u specijalnom transportu koji je pratio budući srpski patrijarh Gavrilo, nalazilo i Miroslavljevo jevanđelje, što je tek kasnije saznao.
Prvo potpio podmornicu, pa spasao posadu
Dimitrije Konjović, prvi pilot na svetu koji je potpio podmornicu
Međutim, već sredinom septembra 1916, ušao je u istoriju kao prvi pilot koji je iz vazduha potopio podmornicu. Reč je o francuskoj podmornici “Fuko”, a posebno divljenje zavređuje podatak da je Konjović, kada je podmornica nestala u dubinama Jadrana, spasao i celokupnu posadu plovila sastavljenu od 27 mornara i dva oficira!
– Otac se tog dana, u pratnji još jednog hidroaviona, vraćao sa nekog zadatka i na desetak kilometara od crnogorske obale ugledao podmornicu, koju su bombardovali. Podmornica je zaronila, ali su se na površini mora pojavile velike fleke od goriva, što je značilo da je teško oštećena i da neće moći dugo da ostane pod vodom. I zaista, ubrzo je izronila, a komandant naredio mornarima da napuste plovilo. Tada su dva hidroaviona sletela u talase i pokupili podmorničare na trup i krila. U međuvremenu, iz Boke je isplovila austrijska topiljarka i posle pola sata preuzela mornare, dok su oficire prevezli na kopno hidroavionima. Te večeri, po svim pravilima viteškog ratovanja, Francuzima su priredili koktel, nakon čega su otišli u zarobljeništvo – kaže Slobodan Konjović, sin Dimitrija Konjovića i dugogodišnji muzički urednik RTV Studio B.
Zahvalnica koju je francusko Udruženje spasilaca davljenika iz mora poslalo Dimitriju Konjoviću
U spomen na ovaj događaj, francusko Udruženje spasilaca davljenika iz mora, na stogodišnjicu osnivanja, poslalo je Dimitriju Konjoviću 14. februara 1968. godine počasnu diplomu i zahvalnicu za iskazanu hrabrost, humanost i milosrđe u borbama na moru.
Dimitrije Konjović rođen je 29. decembra 1888. u Stanišićima, kod Sombora, u porodici učitelja Pavla Konjovića, kao drugo od četvoro dece. Njegov stariji brat bio je ugledni srpski kompozitor Petar Konjović, a brat od strica, slikar Milan Konjović. Izuzetno darovit, Dimitrije je po završenoj gimnaziji dobio stipendiju austrougarske vlade da školovanje nastavi u vojnoj akademiji u Rijeci. Priča o Konjovićevim ratnim danima, svojevrsna je lekcija o humanosti. Odlikovan ordenom Marije Terezije, bio je primljen u audijenciju kod cara Franje Josifa, a na kraju rata, 1918. godine, sačekao je pobedničke jedinice vojske Kraljevine Srbije da im preda ukupni vojni efektiv austrijske vojske u Kumboru, u Boki Kotorskoj, gde je bio stacioniran. Tada je prešao u mornaricu Kraljevine SHS i raspoređen u Novi Sad pri rečnoj flotili. Ostao je tu sve do 1923, kada je penzionisan, najverovatnije pod pritiskom nacionalnih struja koje nisu imale poverenja u Srbe koji su ranije bili u službi Austro – Ugarske, iako je to bila masovna pojava u takvoj multietničkoj zajednici.
Osnivanje “Ikarusa”
Dimitrije Konjović ispred Fabrike aviona “Ikarus”, u kojoj je biodirektor i probni pilot
– Otac je iste godine, zajedno sa braćom Dušanom i Milivojem Kovačevićem, Đokom Radulovićem i inženjerom Josifom Miklom osnovao preduzeće “Ikarus”. Počeli su u objektima malog i prezaduženog preduzeća “Industrija motora Protić i dr” u Novom Sadu, da bi kasnije prešli u Zemun. Ta mala firma sa dva službenika, poslovođom, šest radnika i četiri šegrta, vremenom je prerasla u fabriku sa preko 3.000 radnika! Od 1923. do 1941 “Ikarus” je proizveo 475 aviona, što je otprilike polovina ukupne proizvodnje aviona u Kraljevini Jugoslaviji. U početku, otac je bio i probni pilot na prvim modelima aviona koje su proizveli, a skoro dvadeset godina i direktor i jedan od glavnih akcionara – kaže Konjović.
Kada su Nemci ušli u Beograd 1941, Dimitrije je uhapšen i zatvoren na Banjici. Posle mesec dana, iz logora ga je spasao školski drug iz Rijeke, u tom trenutku oficir Vermahta, i to ne na Konjovićev zahtev, već zarad starog prijateljstva. Zapanjen što je Dimitrija ugledao u zatvoru, upitao ga je otkud on tu. Konjović je mirno odgovorio: “Uhapsili me ovi tvoji!”
– Do kraja rata nije kročio u fabriku, koju su preuzeli Nemci. Izdržavao je porodicu tako što je rasprodao sve vrednije stvari koje su mu ostale u kući, između ostalog i beli koncertni klavir “stenvej” koji je dao za jednu kravu! Čim se rat završio, komunisti su postavili privremenog upravnika u “Ikarus”, ali su pozvali i mog oca da obnovi proizvodnju. To, kao i činjenica da nije nestao, kao mnogi njegovi prijatelji, optuženi sa ili bez dokaza, pokazuje da su znali da nije sarađivao sa okupatorom – kaže Slobodan.
Sa suprugom na imanju u Beškoj
Ipak, 1946. godine doneta je presuda da se Dimitriju Konjoviću i još dvojici glavnih akcionara “Ikarusa” konfiskuje sva imovina, zbog navodne saradnje sa okupatorom. Konjović se tada sa porodicom seli u Bešku, gde je godinama živeo od poljoprivrede. Uz pomoć brata, Petra Konjovića, vremenim je uspeo da se izbori za kakvu – takvu penziju. Umro je 1982, u Beogradu. Rečima njegovog sina Slobodana – bez gorčine i mirne savesti.
Petar Blečić
27 mornara i dva oficira, austro ugarska, boka kotorska, direktor, fuko, Ikarus, Milan Konjović, Petar, probni pilot, rehabilitovan