Oni koji vole uzbrdo, nizbrdo, uzbrdo, nizbrdo, vijugavo ulevo, kroz šumu, niz livadu, pa opet uzbrdo, da noge grabe, a oči motaju brze kadrove, ni ne slute da dobar dan, u ful spidu, mogu da provedu i na nekom tako mirnom mestu kao što su Divčibare. Umesto da svakodnevno obilaze po jednu od pet trasiranih pešačkih staza, kako je to zamišljeno, mogu ih prošpartati za dan. Malo je napornije, ali je trip!
Tu je i kružna staza, koja vodi do svih pet najpoznatijih vrhova, a ko je sklon improvizaciji lako će „izmisliti“ i neku svoju „prečicu“ kroz gustu šumu i preko brojnih rečica, što itekako može biti uzbudljivo. Verovatnoća da se čovek ne izgubi je vrlo mala.
Za obilazak vrhova kružnom
turom potrebno je oko šest
do osam sati, uz kratke pauze
Naravno, dobra orijentacija
je neophodna.
Ko nema te avanturističke sklonosti, najbolje je da u centru naselja, u Turističkim informacijama uzme mapu staza koju su pripremili Turistička organizacija Valjeva i valjevski planinari, pa lagano uzbrdo, uz brda!
Prvi vrh koji planinari preporučuju da se obiđe je Golubac (1050m). Blag je uspon, početak puta asvaltiran, dobro obeležena staza duga samo dva kilometara i šetnja traje nešto više od pola sata. Kažu da su nekada šume ovog visa vrvele od divljih golubova, pa je tako brdo i dobilo ime. Kreće se od crkve Sv. Pantelejmona kao odredišta koje je lako prepoznati i gde je tabla sa putokazima, ka hotelu Maljen, odmaralištu EPS i naselju Krušik.
Putokazi: Nažalost, dalje na putu vas i ne čekaju sjajne oznake. Treba se pomučiti da na tabli (slika levo)
vidite da piše Golubac.
Nakon deset minuta hoda na raskrsnici treba skrenuti desno, a dalje se nastavlja krivudavom, utabanom stazom kojom se pored vikendica penje prema vrhu. Tu se mogu videti i ostaci starih čobanskih kućeraka.
Sa vrha se pruža pogled na centar naselja, vide se obrisi hotela i vikendica na istočnoj i severnoj strani, kao i najviši maljenski vrh Kraljev sto. Na zapadnoj strani se ocrtavaju Valjevske planine: Povlen, Jablanik i Medvednik.
Na Golubcu je nekada bila drvena karaula, što i sada možete naći u vodičima, ali je više nema
Na istom putu, od crkve uzbrdo, (samo kod raskrsnice, skretanje levo) vodi i, dva i po kilometara duga staza ka Paljbi (1051m), gde je vidikovac sa koga se može uživati u prelepom pogledu. Naravno, ovde je najlepše biti u paru.
Malo kroz livade, malo magistralom (put ka Kosjeriću) i tu je vidikovac
Pogled puca na sela koja su duboko u dolini: Skakavci i Rosići, Ražana i Kosjerić, a mesto je posebno romantično predveče kada sunce zalazi za Medvednik i Povlen.
Divna je i šetnja kroz šumu borova, breza i jela, obraslu travom, borovnicama i gustom paprati, do Crnog vrha (1093m) odakle se u daljini vide Suvobor, Kablar, Ovčar. Po vedrom vremenu vide se i Golija, Kopaonik, Zlatibor, Tara i Zvijezda.
U istom pravcu (od centra ka Požegi, pa levo uzbrdo) ide i put ka visu Velika pleć (1050m). Odatle se mogu videti Suvobor, Kablar, Ovčar i Subjel, a po vedrom vremenu u daljini se naziru Kopaonik, Zlatibor, Tara i Golija. U podnožju Velike pleći je kanjon Crne Kamenice.
Pogled preko “sedam gora i sedam mora” sa Velike pleći i Crnog vrha
I, da pomenemo i poslednje brdo do koga treba doći “pod obavezno” – Ljuti krš (962 m). Nekako je izdvojen od ostalih, ne samo po položaju (put ka Valjevu, skretanje levo posle Breza kampa) nego i po surovijem, kamenitom prilazu i potpuno drugačijem utisku koji steknete kad se uspenjete. Oni s početka teksta ovde će verovatno najviše uživati.
Bez obzira na to kojim ste tempom odabrali da obilazite staze, kad “osvojite” vrh prepustite se uživanju, utonite u prostor pred i pod vama, osluškujte, dišite punim plućima… To je život!
Crni vrh, Divčibare, Golubac, Ljuti krš, Paljba, planinarenje, Velika pleća