Izvor: Blic
Okamenjena šuma, jedinstven prirodni fenomen, nalazi se na brdu Lojanik, na sredokraći između manastira Žiča i Mataruške Banje. Na području od skoro petnaest hektara, na vidikovcu sa koga se pruža najlepši pogled na Matarušku Banju, nad zemljom i pod zemljom nalaze se naslage i ostaci kalcifikovanog drveta za koje postoje procene stručnjaka da potiče iz vremena paleolita, ali i da ima naslaga starijih i od milion godina. Iako je zaštićena još sedamdesetih, o okamenjenoj šumi na Lojaniku niko ne brine, u katastrofalnom je stanju, a meštani lome petrifikovana stabla kako bi od njih napravili oštrače za kose i noževe.
Ovo je jedinstveni prirodni fenomen. U Evropi, koliko ja znam, nije poznato jedno ovakvo i ovog obima nalazište. Pouzdano znam da ih ima jedino u SAD po čemu je kamena šuma raritet prve vrste – kaže profesor Miroslav Pavlović, osnivač Ekološkog pokreta „Ibar“ koji se godinama bori da kamena šuma dobije mesto na ekološkoj, ali i turističkoj mapi koje joj pripada.
Studije više stručnjaka koji se kamenom šumom bave još od ranih sedamdesetih kažu da je okamenjeno drvo iznad Mataruške Banje nastalo prolaskom mineralnih voda kroz naslage vulkanskog pepela, što je tokom hiljada godina dovelo do toga da se nekad živi organizam doslovce pretvori u materiju tvrđu i od kamena. Iako jedinstveno prirodno dobro ne samo u Srbiji, o okamenjenoj šumi niko ne brine, dok je meštani, nesvesni njene vrednosti, uništavaju.
Ja znam za bar tri familije koje su godinama eksploatisale ovo jedinstveno nalazište i od ovog drveta pravili uglavnom bruseve i oštrače za noževe, koji su bili, a i danas su izuzetno traženi u celoj Srbiji, jer imaju svojstva koja nemaju druge vrste veštački proizvedenih oštrača sečiva – kaže Pavlović.
Priču o posebnim svojstvima kamenog drveta, ali i o razlozima zašto je na udaru njihovih komšija, potvrđuju i meštani ovog kraja.
Kosa naoštrena brusom napravljenim od ovog kamena ne mora da se dooštrava i po pola dana. Zašto, ja ne znam da objasnim – priča Nikola Korićanac iz Mataruga.
Kamena šuma nad kojom je u međuvremenu narasla crnogorica i listopadna šuma zaštićena je odlukom Skupštine grada, ali je njeno stanje danas u najmanju ruku katastrofalno.
Ni klupe, ni table na kojoj bi stajalo objašnjenje o kakvom se prirodnom dobru radi, ni upozorenja da taj predeo mora da se očuva, niti staze do kamene šume, ništa nema, a to bi mogla da bude atrakcija, ne kao Đavolja varoš, ali bi sigurno trebalo da bude na turističkoj mapi Kraljeva – kaže biolog Pavle Pavlović.
Kameno drvo samo po sebi deluje fascinantno. Teško je kao granit, a pritom ima sva svojstva najobičnijeg komada drveta. Na njemu su vidljivi godovi, središte biljke, svi kanali koji su hranili stablo. Sve je doslovce okovano i sačuvano u vremenu, zahvaljujući pre svega silicijumu koga ima dosta u mineralnim vodama koje su zaslužne za kalcifikaciju.
Ovo područje nije dovoljno istraženo, kao što nije dovoljno ni zaštićeno. Ovo drvo je zaustavljeno na pola puta da postane poludragi kamen, a ima indicija da su na ovom području i takva nalazišta. Naš interes je da uz ostala prirodna dobra i ovom posvetimo pažnju koja mu pripada. Muka je što na ovaj lokalitet delom polaže pravo država, a delom privatni vlasnici, što dovodi do njegovog devastiranja – kaže Miroslav Pavlović.
Tekst: Srbo Trifunović
Foto: Nenad Božović
Najpoznatije okamenjene šume u svetu:
Okamenjena šuma kod jezera Makvari (Novi Južni Vels, Australija)
Jeloustonska okamenjena šuma (Vajoming, Montana, SAD)
Misisipi okamenjena šuma (Misisipi, SAD)
Kalifornijska okamenjena šuma (Kalifornija, SAD)
Nacionalni park okamenjene šume (Arizona, SAD)
Ginko/Vanapum okamenjena šuma (Vašington, SAD)
Lezboska okamenjena šuma (Grčka)
Donječinska okamenjena šuma (Ukrajina)
Okamenjena šuma kod Tvifelfontejna (Namibija)
Ekološki pokret Ibar, Lojanik, Mataruška banja, Miroslav Pavlović