Hronološka Biblija: Pismo za svakoga

Kao što đavo radi svoj posao, i Bog radi svoj. Tako je na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga, prvi put u Srbiji predstavljena Hronološka Biblija. U ovom kapitalnom delu srpske biblicistike, kompletan tekst Svetog pisma je složen po istorijskom redosledu opisanih događaja, što stvara utisak čitanja epskog romana i omogućava jasniji uvid u zbivanja. Korišćen je Novi srpski prevod Pisma, a knjiga je, verovali ili ne, besplatna.

Sveto pismo hronološkim redosledom u 365 čitanja napisao je hrišćanski entuzijasta Lagard Smit, 1984. godine. Ovo treba shvatiti uslovno, jer se Smitov pisani doprinos praktično svodi na kratke uvodnike na početku svakog od 365 odeljaka, koji su zasenčenom pozadinom jasno odvojeni od biblijskog teksta. Knjiga je, pak, sastavljena tako da će revnosni čitalac, koji svakog dana izdvoji pola sata za čitanje jednog odeljka, po završetku godine, uz malo truda, iščitati celo Sveto pismo.

Prema rečima Draška Đenovića, urednika ovog izdanja, Hronološka Biblija je korisno sredstvo za ljude koji žele da razumeju vremenski tok i preplitanje različitih delova biblijskih priča, a posebno za one koji nikada nisu čitali Sveto pismo.

– U standardnom Svetom pismu, običnom čitaocu je teško da isprati vremensku nit događaja, jer nailazi na nelogičnosti, govori se o jednom, pa o nečemu drugom, a onda vraća na prethodno…  To, između ostalog, dolazi otuda što je kanon Starog zaveta sastavljen određenim redosledom koji ima smisla za Jevreje, a nije hronološki, prema potrebama savremenog čoveka, koji ne poznaje dovoljno Judaizam… U Hronološkoj Bibliji, tekst Pisma nije izmenjen, već samo drugačije poređan. Jedino je izostavljeno ponavljanje stihova. Reč je o istim biblijskim stihovima koji se više puta ponavljaju u različitim knjigama i oni su navedeni na jednom mestu, ali je označeno gde se još nalaze. Takođe, neke knjige, kao Priče Solomonove, koje se ne mogu poređati hronološkim redom, složene su po temama. Tematski su složeni i Mojsijevi zakoni i Psalmi, pa imamo Psalme stradalnika, Psalme radosti, Mesijanske psalme… – objašnjava Đenović.

Lagard Smit je sastavio Hronološko Sveto pismo 1984. godine

Izdavač Hronološke Biblije je EEM, ranije poznat kao Istočnoevropska misija (Eastern Europien Mission), a ovlašćeni distributer srpskog izdanja Udruženje „Ikonos“ iz Beograda. Knjiga ima 1.566 strana, štampana je na ćirilici, u tiražu od 5.000 primeraka, na dvadesetosmogramskom biblijskom papiru i u mekom povezu, da bi se mogla lakše nositi.

– EEM je neprofitna hrišćanska organizacija koja se više od šest decenija bavi besplatnim deljenjem Svetih pisama i biblijskih tekstova na lokalnim jezicima. Samo prethodnog meseca, EEM je, u Srbiji, preko Udruženja „Ikonos“, podelio hiljadu Biblija na ruskom jeziku. Naime, kada je 200.000 Rusa potražilo utočište u našoj zemlji, javila se potreba za Ruskim Biblijama. Nisu se mogle kupiti ni u Biblijskom društvu, ni u Srpskoj crkvi, jer ih nije bilo. Onda je ‘Ikonos’ uvezao te Biblije, rusko sinodalno izdanje, platili smo PDV i carinu, da bismo Rusima u našoj zemlji mogli da poklonimo Sveto pismo na njihovom jeziku. Hronološku Bibliju na srpskom su donacijama finansirali vernici različitih hrišćanskih denominacija iz svih krajeva sveta. Pored Rusa, Srbi su drugi slovenski narod, koji je dobio Hronološku Bibliju na maternjem jeziku. Od komšija, imaju je samo Rumuni. Svi zainteresovani mogu dobiti besplatan primerak na štandu ‘Ikonosa’, koji se nalazi prekoputa štanda Zadužbine manastira Hilandara, pored Eparhije dalmatinske, u Hali 4 Beogradskog sajma – kaže Đenović.

Slika ili ikona

Novi srpski prevod Svetog pisma koji je korišćen u Hronološkoj Bibliji, objavljen je 2018. godine. Značajan je po tome što je to prvi srpski prevod Starog zaveta sa jevrejskog i aramejskog, izvornih biblijskih jezika. Radili su ga Žarko Đorđević, Miroslav Živković i pokojni profesor doktor Aleksandar Birviš, dok je Novi zavet s grčkog preveo Miroslav Živković. Za razliku od vek i po starog prevoda Daničića i Karadžića, pisan je ekavicom, jezikom kojim danas govorimo, sa vrlo malo arhaičnih izraza.

– Daničić, recimo, upotrebljava reč dažd, umesto reči kiša. Međutim, mi više tako ne govorimo. Daničić nije pogrešio, ali moramo uvažiti činjenicu da je jezik živ i da se vremenom menja. Profesor Birviš je, inače, bio student generacije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i lingvista koji je govorio i pisao na 16 jezika. Jevrejski mu je praktično bio maternji jezik. Kuriozitet je da je prepevao Psalme u desetercu i to je jedan pravi biser. A da biste 150 psalama prepevali u desetercu, da možete da ih svirate uz gusle ili neki drugi instrument, i da pevate Reč Božiju, morate znati i jevrejski i srpski izuzetno dobro – priča Đenović.

On kaže da Srpska pravoslavna crkva nije zvanično odobrila Novi srpski prevod Biblije, kao što nije dala blagoslov za drugi srpski prevod Starog zaveta sa jevrejskog, koji su uradili Dragan Milin, profesor katedre Starog zaveta na Bogoslovskom fakultetu SPC, u penziji, i Emilijan Čarnić, koji je bio šef katedre Novog zaveta. Štaviše, zvaničnu dozvolu Srpske crkve, do danas, nemaju ni Daničićev prevod Starog, ni Vukov prevod Novog zaveta, iako su u našem narodu još uvek najrasprostranjeniji.

– Sinodalno izdanje Biblije je preuzelo nepromenjen Daničićev prevod, a da ga Srpska crkva ni tada, ni kasnije nije zvanično prihvatila i objedinilo ga sa Novim zavetom Komisije Svetog arhijerejskog sinoda SPC iz 1984. Prvobitni plan Komisije je bio da se Vukov tekst zameni novim prevodom, jer Karadžić, da budemo načisto, Novi zavet nije prevodio sa grčkog. Umesto toga, nakon dvadeset godina, dobili smo reviziju Vukovog teksta, gde je Sinod uneo određene izmene prema grčkom izvorniku. Mada Srpska crkva tvrdi da je to potpuno novi prevod, ako bismo ga ubacili u programe koji se bave otkrivanjem plagijata, videli bismo da su te korekcije nedovoljne da bi se tako okvalifikovao.

Meni je, lično, Vukov prevod lepši od Sinodalnog. Vuk je, recimo, na jednom mestu, preveo ‘na sliku Božiju’, dok u Sinodalnom prevodu piše ‘na ikonu Božiju’. Nije sporno da je ikona slika, ali ako je to prevod sa grčkog na srpski, niko, na srpskom, nikad ne kaže da ima ikonu u ličnoj karti, nego sliku. Ipak, ti prevodi su sadržajno identični, oba su na ijekavici, i, po meni, oba su arhaična i dobrim delom nerazumljiva mlađim generacijama.

Slovo o tačkama i zarezima

Osnove Starog i Novog zaveta, biblijski tekst, ukratko, biblicistika kao nauka, ista je za pravoslavce, katolike i protestante, kaže Đenović. Razlike nastaju kasnije, u tumačenju određenih stvari. „Uvod u Stari i Novi zavet“ Vilfrida Haringtona, podseća, bio je bar dve, tri decenije osnovni udžbenik na Bogoslovskom fakultetu, iako je reč o katoličkom autoru i izdanju „Kršćanske sadašnjosti“, pošto srpski udžbenik nije postojao.

– Mnogi ljudi ne znaju da grčki tekst Novog zaveta nema zareze i tačke. Reči su spojene u nizu, bez razmaka i znakova interpunkcije. Poslušajmo, na primer, Isusove reči sa krsta: Evo ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju. Ili: Evo ti kažem, danas bićeš sa mnom u Raju. Taj jedan zarez, koji ne postoji u originalu, može značiti da će onaj razbojnik na krstu biti danas sa Isusom u Raju ili da mu je Isus danas rekao da će biti sa njim u Raju jednog dana. Ako ste pravoslavac, onda imate jedno tumačenje, a ako ste, na primer, Jehovin svedok, drugo. A sve se svodi na zarez koji u izvorniku ne postoji – objašnjava Đenović.

On kaže da devedesetsedam odsto svih knjiga koje EEM podeli na godišnjem nivou čine kompletno Sveto pismo ili Novi zavet, a ostalo razne hrišćanske knjige. Među njima su i „Život Isusa Hrista“ i „Prvih 4.000 godina“, dva naslova dobro poznata generacijama bogoslova.

– ‘Život Isusa Hrista’ je kod nas doživeo već peto izdanje. Što se tiče ‘Prvih 4.000 godina’, ta knjiga se pokazala kao izuzetno korisna studentima kojima manjka neophodno predznanje Starog zaveta. Svako ko se u osnovnoj školi provukao iz matematike, pa došao u srednju sa prazninama u znanju, zna da ne može da napreduje, dok ih ne popuni. Slično je i na Bogosloviji. To nisu zvanični udžbenici, ali klinci su prepoznali da im pomažu da pripreme i polože ispite.

Uveren sam da će izlazak Hronološke Biblije na srpskom obradovati mnoge vernike, kao što će biti i onih koji će osporavati njen značaj i vrednost. Mi, ovde, volimo da živimo u svojim uskim mikrosvetovima, pa će vam katolik reći da je to kapitalno delo samo ako je katoličko izdanje, a pravoslavac, ako je pravoslavno… Ljudi koji tako misle i govore zaboravljaju da je Biblija nastala dok je Crkva bila jedinstvena i da pripada svima.

Petar Blečić

Ovaj tekst je objavljen u nedeljniku NIN, u broju 3800, 26. oktobra 2023

Potpuna Biblija

Pre 12 godina, Srpska pravoslavna crkva je objavila potpuno Sveto pismo sa širim kanonom Starog zaveta. U tom izdanju je zadržana sinodalna revizija Vukovog teksta, kao i nepromenjen Daničićev Stari zavet, kojem su dodate devterokanonske knjige, u prevodu Atanasija Jevtića i Amfilohija Radovića. Devterokanonske knjige su, inače, dodaci i proširenja užeg ili klasičnog starozavetnog kanona, među koje se ubrajaju Prva i Druga knjiga Makavejcima, Mudrost Sirahova, Knjiga o Toviji, 13. i 14. poglavlje Knjige proroka Danila i drugi spisi.