Vladimir Ćetković (50) slika ikone već skoro 20 godina. Ikonopisanjem je počeo da se bavi 1993, kada je dobio otkaz u firmi za izradu igračaka, gde je radio kao dizajner. Iako mu je tada bio preko potreban novi posao, jer je izdržavao porodicu, odbio je ponudu da u policiji izrađuje foto robote.
– Znao sam da to nije za mene čim sam video fotografije obešenih i zaklanih ljudi u hodniku koji je vodio do moje nesuđene kancelarije. Ubrzo potom upoznao sam porodicu Dimitrijević, koji su radili pozlatu na krstovima na Hramu Svetog Save i počeli smo da radimo zajedno. Tako sam od dve službe odabrao Božiju – kaže Vladimir.
Počeo kao dizajner u firmi za izradu igračaka
On priznaje da je počeo da slika ikone da bi zaradio novac, ali je vremenom shvatio da to ne može da mu bude glavni motiv.
– Jednog dana rekao sam ženi da želim da promenim život, jer mi je bilo licemerno da slikam ikone a da ne idem u crkvu i postim. Kada sam počeo sa ikononopisanjem, video sam da ti se neke stvari daju, a neke ne. Par puta mi se dešavalo da ne mogu da naslikam Bogorodičin lik, prosto ne ide, i kada krenu suze i počnem da se molim, sve krene.
Krstovi sa Vladimirovim minijaturama darovani su arhiepiskopu Grčke i aleksandrijskom patrijarhu, radio je za naše vladike i njihove zvanice, napravio više darohranilica za manastire Ovčarsko – kablarske klisure. Njegova dela krase crkve na Kipru, u Smederevu, Sremčici… Učestvovao je na izložbama širom Evrope i za svoj rad dobio brojne nagrade, od kojih je poslednju osvojio na Međunarodnom festivalu starih zanata u Hanti – Mansijsku, u Rusiji, u konkurenciji učesnika iz 46 zemalja.
– Festival u Hanti – Mansijsku je bijenalnog karaktera, a ove godine su na njemu prvi put učestvovali umetnici iz Srbije. Naša grupa ostavila je sjajan utisak na domaćine, pošto je, osim mene, nagrađena i Slavica Ćirić, koja je predstavila pirotski ćilim. Festival se, inače, održava na brodu, koji za pet dana pređe oko 700 kilometara. Tu su okupljeni najrazličitiji umetnici koji sve vreme stvaraju. Sa nama su bili i direktori muzeja primenjenih umetnosti i etnografskih muzeja iz cele Rusije, a dobili smo i poziv da ponovo dođemo. Pre dve godine gost tog festivala bio je Dmitrij Medvedev – kaže Vladimir koji je studirao grafiku na Likovnoj akademiji, a poznat je, pre svega, po izradi minijatura.
Prema njegovim rečima, za slikanje u malom formatu neophodna je velika preciznost i koncentracija. Primera radi, da bi naslikao samo jednu sličicu na krstu sa šest polja potrebno mu je dan i po, dva, što je vreme za koje neke njegove kolege urade sliku nešto veću od A4 formata.
– Iako imam puno narudžbi, najbolje radim kada sam odaberem temu iz Jevanđeja. Ljudi greše kada misle da ikonopisac nema slobodu, ima tu dosta prostora za kreativnost – objašnjava naš sagovornik.
Svi radovi unikati
Vladimir je do danas izradio 530 drvenih jaja veličine kokošijih, isto toliko malih, i velikih krstova. Svi radovi su mu unikati. On ima četiri sveske u kojima vodi evidenciju o svojim delima. Pored crteža i opisa svakog dela, tu je i kratka zabeleška o tome gde se delo nalazi, ime i prezime kupca, adresa, telefon, da li je bio zadovoljan ili nije.
Izložbe u Rusiji
U sibirskom gradu Hanti-Mansijsk, 19. decembra, na Svetog Nikolu, u tamošnjem Državnom muzeju prirode i čoveka biće otvorena izložba radova našeg akademskog slikara, grafičara i ikonopisca Vladimira Ćetkovića. U dva odvojena galerijska prostora posebno će biti izloženo 60 ikona-minijatura, a posebno crteži i grafike.
– Rusi su me pozvali i platili put od Moskve i smeštaj, a opština Čukarica i moji prijatelji su mi pomogli da odem do Moskve – objašnjava za “Srbinside” Ćetković.
On je septembra ove godine imao veoma uspešnu samostalnu izložbu u ruskom gradu Usolju, u Palati Stroganovih, gde je izložio oko 60 crteža i grafika.
fotorobot, Hanti Mansijsk, jaja, krstovi, minijature