Lani se navršilo 175 godina od dolaska prvog britanskog konzula – pukovnika Džordža Lojda Hodžesa u Srbiju. Ubrzo po njegovom dolasku, u našoj zemlji otvorene su dve stanice britanskih diplomatskih kurira, takozvanih srebrnih hrtova, koji su raznosili poverljive depeše do najudaljenijih krajeva nekadašnje britanske imperije. Te stanice funkcionisale su skoro dve decenije, a za Hodžesa je radio i najpoznatiji srpski tatarin, Rista Prendić, u čijoj se kući, u Aleksincu, nalazila glavna postaja „hrtova“ u ovim delovima evropske Turske.
Engleski konzulat u Beogradu zvanično je počeo sa radom 29. maja 1837. godine. Bio je smešten u zgradi koju je nešto pre toga sazidao Hadži – Nikola Živković, a koja je bila namenjena Državnom savetu. Kasnije je u nju smeštena tobdžijska kasarna. Nalazila se na prostoru današnjeg parka, između Ministarstva finansija i Vlade Srbije, u Ulici kneza Miloša.
Do tada, jedini konzul u našoj zemlji bio je austrijski. Uspostavljanjem prisnijih odnosa sa Englezima, Miloš Obrenović je želeo da poruči Turskoj, Rusiji i Austriji, koje su na njega vršile pritisak da, ako je potrebno, može da nađe i druge saveznike koji će više uvažavati srpske interese.
Džordž Lojd Hodžes, prvi britanski konzul u Srbiji
– Hodžes je bio potčinjen britanskom ambasadoru u Carigradu i kada je došao u Beograd nije imao svog kurira. Postojali su, doduše, britanski diplomatski kuriri zvani srebrni hrtovi, koji su na svakih mesec dana putovali od Londona do Carigrada, ali se na njih čekalo najmanje 30 dana, pa je Hodžes zamolio Miloša da mu ustupi jednog od svojih diplomatskih kurira – tatara, dok se ne snađe. Tada mu je Miloš stavio na raspolaganje Ristu Prendića. Prendić je za taj posao dobijao platu od srpske vlade, ali mu je Hodžes isplaćivao i dodatnih 10 dukata. Uz to, dobio je i značku engleskog diplomatskog kurira – objašnjava Milorad Jovanović, kustos u PTT muzeju.
Engleski diplomatski kuriri dobili su naziv srebrni hrtovi pre više od tri i po veka, u spomen na događaj koji se odigrao u doba kralja Čarlsa II. Naime, 1660. godine, dok je bio u izgnanstvu u Holandiji, Čarls II je želeo da pošalje poruku pristalicama u domovini, pa je odabrao četiri poverljiva čoveka da je prenesu. Kada ga je jedan od njih upitao kako će ljudi znati da ih on šalje, Čarls II je posegnuo za srebrnom činijom sa četiri unakrst postavljena hrta, koja je bila poznata svim posetiocima njegovog doma. Odlomio je hrtove i svakom kuriru dao po jednog. Od tada, Korpus Kraljevih kurira nosi značku sa engleskim grbom, okruženog podvezicom („Neka se stidi ko zlo pomisli“) i sa priveskom u obliku hrta od srebra.
– Srebrni hrtovi su i pre dolaska Hodžesa prelazili preko Srbije, ali su po otvaranju konzulata u našoj zemlji ustanovljene dve nove stanice – jedna u Beogradu, a druga, glavna, u Aleksincu. Ovi gradovi su odabrani jer su se tu nalazili glavni karantini. Najpre je pisma engleskog konzula nosio samo Prendić, a onda je krajem 1837. u Aleksinac došao i prvi engleski diplomatski kurir Šulbert – kaže Jovanović i dodaje:
Tatarin Rista Prendić (levo) i Prendićeva značka engleskog diplomatskog kurira (desno)
– Pošta se prenosila ovako: Šulbert i Prendić sačekivali su carigradskog kurira u Aleksincu. On je ostajao sa turske strane karantina, pošta je dezinfikovana i predavana Prendiću ili Šulbertu. Onda bi neko od njih za dan stizao u Beograd, poštu bi predao zemunskom karantinu, gde je još jednom dezinfikovana i predavana bečkom engleskom kuriru. Istovremeno, pošta engleske ambasade u Beču predavana je Prendiću, koji je nosio u Aleksinac i predavao kuriru koji je nosio u Carigrad.
Rista Prendić bio je u službi engleskog konzula do 1855, kada su Britanci povukli svoje diplomatske kurire iz Srbije, jer su od tada koristili javni poštanski saobraćaj. Od 1850, srebrni hrtovi koji su služili u Srbiji bili su smešteni na spratu Prendićeve kuće, tada najvećoj u Aleksincu. Tu su imali i biblioteku sa knjigama na engleskom, a diplomatskom poštom su primali i novine iz Londona (Tajms, Kvoterli, Edinbur, Panč). U slobodno vreme, išli su i u lov sa psima, u tesnim jahaćim pantalonama, što je bio nesvakidašnji prizor u tim krajevima.
Kuća Riste Prendića u Aleksincu
Prendićeva kuća je srušena u trećoj deceniji 20. veka i na njenom mestu je sagrađena gimnazija. Danas je tu osnovna škola, u čijem dvorištu stoji kamen na koji su se peli konjanici da uzjašu konja.
Britanski diplomatski kuriri, srebrni hrtovi, još uvek raznose poštu.
aleksinac, čarls drugi, džordž lojd hodžes, Rista Prendić, srebrni hrtovi, tatari