Odbila Holivud zbog ljubavi

Ita Rina je bila prva, možda i najznačajnija međunarodna filmska diva sa prostora bivše Jugoslavije, koja je ostavila značajan trag ne samo u domaćoj, već i u češkoj i nemačkoj kinematografiji. Ipak, danas većina ljudi koji su za nju čuli, o ovoj glumici znaju tek toliko koliko je potrebno za rešavanje ukrštenice.

Iako ju je na vrhuncu slave francuska publika bukvalno nosila na rukama, Ita Rina je odbila ponude velikih holivudskih studija, i to zbog ljubavi prema suprugu, inženjeru Miodragu Đorđeviću! Bila je i veliki patriota: svi filmovi u kojima je glumila tridesetih godina, izuzev „Centrale Rio“, snimljeni su u Jugoslaviji, a malo je nedostajalo da zbog patriotizma završi u nacističkom zatvoru. Tada joj je u pomoć pritekao tadašnji ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, kasnije nobelovac – Ivo Andrić.

Sve se desilo u predvečerje Drugog svetskog rata, u leto 1939. godine, upravo tokom snimanja filma „Centrala Rio“, njenog predposlednjeg filma. U to vreme, atmosfera u nemačkim studijima bila je vrlo teška za „nearijevske umetnike“, pa je Ita Rina, preko rođaka, iz rodne Divače, kod Trsta, morala da dobavlja dokumente kako bi dokazala da nije Jevrejka.

Ivo Andrić je pomogao Iti Rini da izbegne sudbinu mnogih nearijevskih umetnika u nacističkoj Nemačkoj

– Na snimanju je uz nju neprestano bio neki „gestapovac“, koji je ubrzo počeo sa verbalnim provokacijama na temu Jugoslavije. Ne znajući ko je taj čovek, Ita se sa njim se žestoko posvađala. Ovo je bilo prilično opasno jer su „gestapovci“ hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Kada je otkrila ko je ovaj čovek, Ita se obratila tadašnjem ambasadoru Kraljevine Jugoslavije, Ivi Andriću, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere – kaže Aleksandar Erdeljanović, direktor Arhiva Jugoslovenske kinoteke.

Loš đak

Ita Rina rođena je kao Ida Kravanja, 7. jula 1907, u Divači, prva od dve ćerke iz braka Jožefa Kravanje (umro 1926) i Marije Marke. Po izbijanju Prvog svetskog rata, porodica Kravanja seli se u Ljubljanu, gde je Ida upisala gimnaziju, a kasnije se zaposlila u banci. Nije bila dobra učenica; treći razred je ponavljala, ali je redovno posećivala pozorišne i bioskopske predstave, i maštala da postane glumica.

Razglednica sa likom Ite Rine

Do prekretnice u njenom životu došlo je 1926, pošto su je prijatelji, budući da je već stasala u pravu lepoticu, prijavili na konkurs za Mis, u organizaciji američke distributerske kompanije „Fanament“. Pobednici takmičenja sledila je velika novčana nagrada i filmski ugovor u Americi. Međutim, iako je izabrana za jednu od sedam najlepših takmičarki, Ida je, na nagovor majke, odbila da učestvuje u finalu u Zagrebu, a titulu najlepše Jugoslovenke ponela je Štefica Vidačić, koja je godinu dana kasnije proglašena i za Mis Evrope.

Uprkos tome, Idina lepota je zapažena i njene fotografije su prosleđene berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru. Kada je iz Berlina stigla ponuda za probno snimanje, Idina majka je odbila, smatrajući da je za svaku poštenu devojku najvažnije da završi školu i uda se. U takvoj situaciji, Ida je 27. maja 1927. pobegla od kuće i uputila se u Nemačku! Dva dana kasnije, posle neprospavane noći i jutra „dočekanog u suzama“, otišla je na probno snimanje: „Osvetlili su me reflektorima. Kamere su počela da zuje… Govorili su mi da vrištim, da se smejem, da mašem, plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama gde sam plakala… Bilo je dovoljno samo da pomislim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku…“, pričala je kasnije.

Slovenska lepota

Ida je posle ove probe potpisala prvi ugovor, a bura oko njenog bega se stišala. Prema Erdeljanovićevim rečima, Idu su, u Nemačkoj, učili da glumi, pleše, vozi, jaše, pliva… U prvih godinu i po dana, kako je pričala, praktično svake nedelje snimala po film, pojavljujući se u nizu malih uloga. Tako su je kalili za veće uloge. Njeno ime, Ida Kravanja, prvi put je zabeleženo na špici filma „Šta deca kriju od roditelja“, režisera Franca Ostena, a posle niza epizoda, kritika je primećuje tek u filmu „Poslednja večera“, Marija Bonara (1928). Do tada je, na nagovor producenata, već uzela pseudonim Ita Rina.

Scene iz dva najpoznatija filma Ite Rine: “Erotikon” (levo) i “Tonka zvana vešala” (desno)

– Dva najznačajnija filma Ite Rine su „Erotikon“ iz 1929, priča o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice u češko – nemačkoj koprodukciji, koji je, pored nje, proslavio i mladog češkog reditelja Gustava Mahatija, i češki klasik „Tonka zvana vešala“ iz 1930, u kojem je glumila prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje, što je bila njena najuspešnija rola. Na premijeri „Erotikona“ u Parizu, publika ju je na rukama iznela iz bioskopa, a kritičari su hvalili njenu slovensku lepotu i glumu. Postala je prava zvezda, obožavaoci su je čekali na svakom koraku, dobijala je na stotine pisama i ponude da karijeru nastavi u Holivudu – kaže Erdeljanović i dodaje da je Ita Rina tokom karijere snimila 19 filmova u kojima je tumačila glavne uloge.

Prelazak u pravoslavlje

Na vrhuncu slave, 1931, glumica je svoju dugogodišnju vezu sa inženjerom Miodragom Đorđevićem iz Beograda, koju je započela još po dolasku u Berlin, krunisala brakom. Nameravala je da napusti glumu, a promenila je i veru, prešavši u pravoslavlje. Posle venčanja u u Beogradu, po drugi put u životu dobija novo ime – Tamara Đorđević, i nastanjuje se u srpskoj prestonici.

Isečak iz časopisa “Cinema revija”, Zagreb, 1931. godina, gde je objavljena i fotografija Itinig supruga Miodraga Đorđevića

– Srećom, ubrzo se vratila filmu. Tridesetih, po sopstvenoj odluci, snimala isključivo u Jugoslaviji, sa izuzetkom „Centrale Rio“. Ta tri filma snimljena u Jugoslaviji: „Fantom Durmitora“, „A život teče dalje“ i „Princeza korala“ bili su koprodukcije, sa nemačkim, odnosno češkim partnerima, i između ostalog, imali za cilj promociju Kraljevine Jugoslavije i njenih prirodnih lepota, posebno Jadrana i Crne Gore. Film „A život teče dalje“, ozvučen na češkom, nemačkom, francuskom i i srpskohrvatskom jeziku, bio je prvi zvučni film na našem jeziku – napominje Erdeljanović.

Period okupacije Ita Rina provela je povučeno u Beogradu i Vrnjačkoj Banji, brinući o porodici, uvećanoj za dva člana (sin i ćerka). Posle rata, ponudila je svoje bogato filmsko znanje i iskustvo novoj vlasti, ali je naišla na zid ćutanja i podozrenja, tako da nije dobijala nove uloge. Poslednja uloga Ite Rine bila je mala epizoda u filmu „Rat“, Veljka Bulajića iz 1960. Sredinom šezdesetih, povukla se iz javnog života i nastanila u Budvi, gde je preminula maja 1979, za vreme katastrofalnog zemljotresa. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.