Par koji je pobedio “Parove”

Gledam maturski rad jedne gimnazijalke i ne mogu da verujem; osim uvoda i predgovora ne razumem ništa, iako je ona naglasila da zbog složenosti teme pokušava da što jednostavnije i prijemčivije obradi materiju. Listam sadržaj: Licitacija, Bajesova teorema, Impas, Ekspas, Impasi sa razdvojenim honerima… Razumete li nešto? Nagađate o čemu je reč? Vi malobrojni koji ste prepoznali zašta su vezani ovi izrazi, nemojte se praviti važni, zaista ste u manjini! Ja nikada ne bih pogodila.

Maturski rad je bio iz Verovatnoće i statistike – “Verovatnoća u bridžu”.

Za ovaj rad Selena Pepić, sada student Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu, tada maturant čuvene novosadske Jovine gimnazije, odlučila se pre svega zbog ljubavi prema ovoj, kod nas nepravedno zapostvljenoj, a u svetu najpopularnijoj kartaroškoj igri, a i kako bi ukazala na značaj i komplikovanost bridža. Ova ljubav dovela je do uspeha, pa je Selena, samo par meseci posle mature postala svetski poznato ime. Tačnije, na poslednjoj Međunarodnoj juniorskoj olimpijadi u bridžu, održanoj avgusta prošle godine u Opatiji, ona je, zajedno sa Jovanom Zoranović, studentkinjom iz Novog Sada, pobedila u takmičenju parova. Prvi put u istoriji ovog „intelektualnog sporta“ naše devojke su svetski prvaci.

Njihov uspeh još je veći kada se zna da je bridž u svetu mnogo više od igre; u više od sto zemalja to je obavezan predmet već u osnovnim školama, u Italiji, Francuskoj, Poljskoj, primera radi, izdvaja se novac iz budžeta za finansiranje ove „discipline“, u Kini se uči od malih nogu, u Americi je svrstan u univerzitetske programe. U mnogim zemljama danas postoje fakulteti za bridž.

 Dve mlade dame

Zahvaljujući ovoj pobedi ja sam nešto više naučila o bridžu, ali što je još važnije, upoznala sam dve divne mlade, pametne osobe koje su me očarale vedrinom i jednostavnošću i ponosna sam na taj i takav naš mladi svet. Selenu i Jovanu upoznala sam baš u vreme kada se na društvenim mrežama, a i u mom okruženju, vodio žestok rat protiv rijaliti programa i mas- nekulture koja je zavladala ne samo TV kanalima, nego je duboko zašla u sve pore društva. Ulični protesti i peticije nisu urodili plodom pa smo bili prilično mračni i revoltirani. „Kuda sve to vodi? Strašno! Neka čudovišta koja nazivaju lepoticama, starletama, biznismenima…Mera za uspeh-sponzori, automobili, lažno bogatstvo! Nakaze i kvaziintelektualci, pa oni ne znaju ni da govore?!“ I usred toga, pojavljuju se dve mlade dame, nasmejane, kulturne, umerene, prelepe… Pričaju o školi i fakultetu, o tome kako su zbog društva i u društvu naučile da igraju bridž, o izlascima, druženju, muzici, svojim momcima… I one izlaze i zabavljaju se, srećne su i vesele, postižu svoje male i velike uspehe. Nisu pale s Marsa, one su obične devojke iz Srbije. To je taj lepi mladi svet! Verovatno i ne znaju šta su rijaliti emisije. Smeju se kad im kažem da su izuzetno lepe. A ja, oduševljena, ništa im ne objašnjavam, kao vojskovođa posle dobijene bitke, glumim uzdržanost i ozbiljnost, a sve u meni podrhtava od sreće. One su pobednice; uz njih pobeđujemo! Par koji je pobedio „Parove“!

Selena Pepić iz Beške još u osnovnoj školi je pobeđivala na takmičenjima iz matematike, hemije, srpskog jezika, bila je prva u Srbiji na takmičenju iz lingvistike, 13 godina se bavila folklorom, piše pesme, igra šah…

Jovana Zoranović ima 21 godinu, student je treće godine mikroračunarske elektronike na Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu, takođe učestvovala na brojnim takmičenjima, obožava jezike, uči francuski, nemački, španski, govori engleski, italijanski…

Žestoka konkurencija

Zadovoljne svojim uspehom na olimpijadi, gde je učestvovalo 340 igrača iz 25 zemalja, odmereno, ali bez lažne skromnosti, objašnjavaju kako je bila žestoka konkurencija – 23 para, devojke-profesionalci, dugogodišnji reprezentativci, poznate „bridžerke“ iz Čilea, Kine, Poljske, Italije…

– Kina je primera radi, za ovo takmičenje izdvojila pola miliona evra i poslala 130 igrača. Jaki su protivnici iz Izraela, Francuske, Amerike… Mi smo se najviše plašile Kineskinja, odlične su. A i Italijanke su bile dobre – kaže Jovana i kroz smeh dodaje da su devojke iz Italije gotovo posle svake seanse presvlačile dreseve, a ona i Selena su danima bile u istim majicama koje je, uzgred rečeno, srpskoj ekipi donirao jedan privatnik iz Novog Sada.- Mi smo i učestvovale zahvaljujući donacijama, tačnije, učešće mladih iz Srbije platila je Svetska bridž federacija. Kod nas ima sjajnih igrača, ali smo malobrojni, sve se zasniva na entuzijazmu, upornosti i uglavnom, samofinansiranju. U Novom Sadu na primer, postoje dva kluba, ali nemamo svoje prostorije. Hotel „Aurora“ nam je ustupio prostor gde se sastajemo povremeno. Sličan problem imaju i ostali klubovi po Srbiji. Odlični su timovi u Kraljevu, Zemunu, Stragarima, Vrnjačkoj banji, Jagodini… Ali, svi imaju isti problem.

O bridžu se kod nas malo zna. U Srbiji ima tek oko 500 aktivnih igrača. Jovana i Selena su u tajne ovog, kako ga često zovu – sporta duha i inteligencije, ušle zahvaljujući profesoru Ivici Bošnjaku koji u matematičkoj gimnaziji predaje linearnu algebru i analitičku geometriju, ali je osnovao i sekciju bridža.

Najlucidnija igra

– Prvi put sam počela da igram bridž pre godinu i po. Upisala sam se na školski kurs kao i čitavo moje društvo, a onda sam nastavila u klubu. Interesantno je što zaista ima mnogo kombinacija, potrebna je koncentracija, a i logika, a udeo sreće je gotovo minimalan – priča Selena i pokušava da me „uvede“ u igru, objašnjavajući mi šta je licitacija, kontrakt, odigravanje, manša, koliko traje bord, šta su seanse… Uvidevši da se „đak“ slabo snalazi, ova pametnica finih manira, najavljuje da će mi poslati svoj maturski rad kako bih se ja bolje upoznala sa problematikom i krajnje pristojno, prelazi na uopštenu priču o bridžu.

Tako saznajem da je to je najmasovnija igra kartama na svetu, igra je više od dvesta miliona ljudi, da se počeo razvijati početkom dvadesetog veka, da se svetska prvenstva održavaju od 1952, a od 1960. i bridž-olimpijade i da je o bridžu napisano deset puta više knjiga nego o šahu jer je složeniji, dinamičniji i ima mnogo više aspekata igre.

Stručnjaci smatraju da bridž s jedne strane razvija logičko razmišljanje i veštine zaključivanja i donošenja odluka, a podstiče i socijalne veštine kao što su saradnja i tolerancija. Predsednik svetske asocijacije bridža Đanarigo Rona kaže da je bridž filozofija života jer nas uči da poštujemo pravila i ukazuje nam koliko je značajno partnerstvo, uči nas da verujemo svom partneru i da ga podržimo čak i onda kada on misli i igra drugačije od nas. Takođe, uči nas da se važne odluke ponekad moraju doneti u roku od nekoliko minuta i da ih ne možemo beskonačno odlagati.

Što se mene tiče i mog skromnog upoznavanja sa „tematikom“, ja bih se zadržala na rečima najpoznatijeg lobiste bridža u dvadesetom veku, čuvenog književnika Somerseta Moma koji je rekao da je bridž najlucidnija igra koju je ljudski um ikada izmislio.

Pripreme za nove pobede

Ove dve mlade dame trenutno se pripremaju za takmičenje u Budimpešti koje se održava u junu ove godine i gde će, kako se nadaju, uspešno predstaviti žensku reprezentaciju Srbije u timu sa ostalim takmičarkama.

– Spremamo se i za Evropsko juniorsko prvenstvo u Letoniji. Naravno, zavisi da li ćemo skupiti novac za odlazak na ovo takmičenje, ali, optimisti smo. Što se tiče nas dve, mi dajemo svoj maksimum da se sve to ostvari i zajedno uživamo u ovoj igri – kaže Selena za Srbinside.

Bez obzira na fakultetske obaveze i predstojeće ispite, kako kažu, bridž ne zapostavljaju. Nedavno su osvojile Otvoreno parsko prvenstvo Novog Sada. – To nam je izuzetno drago jer su učestvovali parovi koji imaju puno više iskustva i godina igranja bridža za sobom i koje nas dve izuzetno cenimo- kaže Selena.

Olivera Radaković ( Newsweek)