Nepisano je pravilo da se pčelarenjem bave uglavnom muškarci. I to oni koji su, manje-više, prosedi. U svoj „začarani krug“ košnica i pčela nerado primaju ženu. Ona može, možda, da pere tegle ili da prodaje proizvode, ali da pčelari… To, ne!
Ipak, neke dame su se usudile da budu ravnopravne i danas su uvažene koleginice – pčelarke.
Anica Batinić iz Lazareva nije ušla u svet turizma, što je moglo da se dogodi nakon što je završila školovanje. Pre trinaest godina kada su ona i njen suprug Milorad od suprugovih roditelja dobili osam pološki, prihvatila je izazov i krenula da upoznaje svet pčela. To nije bio njen prvi susret sa pčelarenjem, jer je u detinjstvu, u dvorištu porodične kuće u Čađavici kod Bjeljine, pomagala tokom vrcanja meda.
Učenje i rad omogućili su napredak i proširenje pčelinjaka. Danas Aničina porodica pčelari sa 160 Dadan Blatovih košnica. Oni su seleći pčelari.
Zahtevan posao seljenja košnica Batinići su pojednostavili. Košnice su postavili na dva kontejnera.
– Sada dve osobe mogu da presele kontejner. Smanjili smo troškove angažovanja dodatne radne snage za utovar i istovar košnica. To mnogo znači, jer je teško naći radnu snagu za te poslove, a neki se i plaše pčela – priča Anica.
Osim meda Anica i njena porodica sakupljaju i druge pčelinje proizvode: polen, propolis, matični mleč. U eksperimentalnoj fazi je i prikupljanje pčelinjeg otrova, a kada dostignu dovoljan broj košnica prodavaće i rojeve.
Aničin cilj je da poveća broj košnica na 250, da usavrši tehnologiju pčelarenja i poveća prinos meda.
Prste da poližeš: Degustacija meda
Kao predsednica Društva pčelara „Cvet Banata“ Anica aktivno učestvuje u promociji pčelarstva i pčelinjih proizvoda. Kroz akcije, kao što je „Med medenjacima“, pčelari deci predškolskog uzrasta prikazuju košnicu, pčelarsku opremu, ramove sa saćem. Deca kroz video prezentaciju uče, a najlepši deo druženja je degustacija meda i medenjaka.
„Budućim pčelarkama savetujem da budu uporne i da se izbore za svoje mesto u ovom, uglavnom, muškom poslu. Mislim da se neće pokajati, jer će im ovaj posao, pored boravka u prirodi doneti mogućnost da same odlučuju o svom poslu, stalno napreduju i budu materijalno nezavisne. Pored proizvodnje pčelinjih proizvoda mogu da iskažu svoju kreativnost i kroz pakovanje i promociju proizvoda. Ako su u stanju da u posao uključe svoju porodicu, onda su uspele“, poručuje Anica damama koje su zainteresovane za pčelarenje.
Izvor: www.poljosfera.rs
Anica Batinić, Banat, društvo pčelara, med, pčelari