Posao pedikira nije nimalo lak, posebno kada su vam „klijentkinje“ prave pravcate krave, ali doktor Boško Nešković (50), jedan od najboljih srpskih obrađivača papaka, radi ga sa ljubavlju već duže od 12 godina. Za to vreme, po selima i katunima širom Srbije, Crne Gore i Bosne odradio je oko 15.000 tretmana, što je otprilike 60.000 papaka.

Boško je doktor veterinarske medicine, rodom iz Šapca. Godinama je bio šef Veterinarske stanice u tom gradu, a onda je rukovodio i ambulantom u obližnjoj Varni. Iako od 2005. ima sertifikat holandske vlade za menadžera farme mlečnih krava, među stočarima u Srbiji i regionu poznat je kao pedikir za krave. Ovo je, inače, vrlo retko zanimanje, kojim se i u okruženju bavi svega nekoliko ljudi.

PedikirzakiPedikirzakii

 

 

 

 

 

 

 

 

– Tokom rada u državnoj službi, uz ostale intervencije na terenu, povremeno sam obavljao i obradu papaka. To me je zainteresovalo, možda zato što se kod nas o tome još malo zna. Ne uči se na fakultetu, nema kurseva ni knjiga na srpskom jeziku, pa sam čitao isključivo stranu literaturu. Čak su i naši farmeri neinformisani, a ljudi koji se bave ovim poslom često nestručni. Imao sam i sreću da mnogo naučim od holandskih stručnjaka, na seminaru organizovanom u saradnji sa našim resornim ministarstvom, i tada sam odlučio da se specijalizujem i osamostalim – kaže naš sagovornik.

PedikirzakivPedikirzakiii

 

 

 

 

 

 

 

 

Doktor Boško se ubrzo pročuo kao vešt pedikir, pa su počeli da mu se javljaju ljudi iz raznih krajeva – od stočara po crnogorskim katunima, do kojih se dolazi neasfaltiranim putevima, što krivudaju nad dubokim provalijama, do vlasnika farmi opremljenih najmodernijom tehnologijom sa više stotina krava. Mi smo ga zatekli u Čantaviru. U gumenim čizmama, opasan kožnom keceljom i „naoružan“ kopitarskim nožem i brusilicom, sređivao je puniju, rogatu damu od oko 900 kilograma, sapetu u specijalnom razboju.

– Od alata koristim uglavnom rajser, sličan konjskom kopitarskom nožu, koji je čvršći i širi, i brusilicu sa posebnom pločom za sečenje papaka. Najskuplji je razboj, u kome se krava fiksira tokom tretmana.

Dnevno sredim od 12 do 15 životinja, ali se jednom desilo i 23. Funkcionalni triming papaka traje od 15 do 20 minuta, a terapeutski, koji podrazumeva i hiruršku intervenciju, zavisno od okolnosti. Pedikir se radi jednom na šest do deset meseci, kod nekih grla i češće. Obično su to krave sa farmi, kojima papci brže rastu zbog ishrane i jer se manje kreću – priča Boško.

PedikirzakviPedikirzakv

 

 

 

 

 

 

 

 

Obrada papaka je, objašnjava, važna zootehnička mera, kako zbog zdravlja i dobrobiti životinja, tako i iz čisto ekonomskih razloga. Ako se ne obavlja redovno, gubitak na mleku je od pet do 37 odsto. Krava sa bolnom nogom slabi, a zbog stresa je izložena i većem riziku od steriliteta. Statistika, uostalom, kaže da su kod čak 20 odsto svih jalovih krava na svetu uzrok steriliteta problemi sa nogama.

Pedikirzakvii
– Međutim, ni u našoj državi, ni kod stočara, još nije dovoljno razvijena svest o važnosti obrade papaka. Potrebno je organizovati kurseve, da se ljudi obuče, kredite za nabavku opreme… Nov razboj, recimo, u Holandiji košta 14.700 evra, a ja sam kupio polovan, pa sam ga posle sam doradio – kaže Boško, terajući sa lica neku posebno dosadnu muvu.

Muve koje ga svuda prate samo su jedna od otežavajućih okolnosti u njegovom poslu. Tu su i neprijatni mirisi, i balega, a dešava se i da se dama, usred tretmana, da prostite – upiša. No, kudikamo je opasnije da vas krava nagazi ili šutne dok držite uključenu brusilicu.

– Bar 50 puta sam dobio udarac u stomak, a bilo je i posekotina, uboda… Koliko god da pazim, okliznem se i padnem, ili me krava iznenada mune glavom. Čovek može gadno da se povredi u štali, ako ne pazi – napominje doktor.

 

Uz priču je sredio i sedmu kravu toga dana. Kao svaka dama spremna da otrpi radi lepote, Rumenka nije ni glasa pustila, dok joj je doktor Boško, hirurški precizno, brusilicom ulepšavao noge. Na kraju je elegantno odšetala u drugu štalu.

Pedikirzakviii

 

NAUČNI RAD

Doktor Boško Nešković planira da uskoro napiše naučni rad o obradi papaka na srpskom jeziku. Literatura koja se kod nas trenutno koristi uglavnom je na engleskom i nemačkom. U svetu se ovoj oblasti pridaje veliki značaj, radi se na inovacijama opreme i alata za što brži i bezbolniji tretman životnja, a održavaju se čak i takmičenja pedikira za krave.

Petar Blečić

 

, , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *