Među mnogim posetiocima Kalemegdana samo retki znaju da se u rovu ispod Sahat kule, u kome su izloženi razni tenkovi, nalazi jedini primerak poljske tenkete “TK – F” na svetu. Iako ovo borbeno vozilo tu stoji više od pedeset godina, čak su i stručnjaci Vojnog muzeja tek nedavno saznali da u zbirci imaju jedinstveni eksponat neprocenjive istorijske vrednosti!
Poljska tenketa TK – F predstavlja prelazni model između serija lakih oklopnih vozila TK – 3 i TK – S, koja su se u toj zemlji proizvodila tridesetih godina prošlog veka, po ugledu na britansku tenketu “Karden –Lojd”, patentiranu 1925. godine. Od ukupno 18 proizvedenih primeraka serije “TK – F”, sačuvan je samo jedan, koji je pedesetih godina 20. veka uvršten u zbirku Vojnog muzeja Srbije i greškom označen kao model TK – 3. Zabluda se održala bezmalo pola veka, a raspršena je tek pre par godina, zahvaljujući grupi poljskih zaljubljenika u istoriju.
Svojevremeno je proizvedeno 18 primeraka, a sada je ostao samo jedan na svetu koji se čuva na Kalemegdanu
– Poljaci su nas kontaktirali, jer su se suočili sa problemima tokom rekonstrukcije, ispostaviće se, verovatno jedinog sačuvanog primerka tenkete “TK – 3”, koga su nedavno pronašli u svojoj domovini. Bukvalno su je izvukli iz blata i bila je jako oštećena, pa nisu imali predstavu kako je izgledala. Međutim, pošto su nekako saznali za našu tenketu, u Srbiju je došla televizijska ekipa iz Lublina da o njoj snimi emisiju, verujući, kao i mi, da je reč o još jednom vozilu te serije, u kojoj je svojevremeno proizvedeno oko 300 primeraka. Tada se ispostavilo da u zbirci imamo još ređi, jedinstven eksponat – kaže potpukovnik Ivan Mijatović, zamenik direktora Vojnog muzeja Srbije i dodaje da je film pod nazivom “Bilo, ne ponovilo se”, autora Adama Sikorskog, čiji je bitan deo posvećen “srpskoj” tenketi, nedugo potom emitovan na poljskoj televiziji.
Prema rečima našeg sagovornika, do zabune je došlo zato što su na seriji tenketa “TK – F” izvršene neznatne modifikacije u odnosu na seriju “TK – 3”. Naime, čitava novina ogleda se u tome što su Poljaci svojevremeno na model “TK – F” ugradili jedan mali zupčanik, koji se nalazi na zadnjem delu prenosnog mehanizma ovih tenketa, a nije ih bilo na vozilima prethodne serije.
U jednoj varšavskoj kasarni pre Drugog svetskog rata postojao je spomenik posvećen tenketi ‘TK – F’
– Ovde, u Muzeju, nikada nismo ulazili u tako sitne tehničke detalje, pa je došlo do greške, koja je, ipak, ispravljena. Inače su tankete iz ove tri serije, u vreme kada su proizvedene, bile vrlo napredne, ne samo u poljskim, već i u svetskim okvirima. Predstavljale su značajan faktor u naoružanju poljske armije, a koliko su Poljaci bili ponosni na svoj proizvod dovoljno govori podatak da je u jednoj varšavskoj kasarni pre Drugog svetskog rata postojao spomenik posvećen tenketi ‘TK – F’, koji je uništen tokom nemačke okupacije – kaže potpukovnik Mijatović.
Kako je poljska tenketa došla do Srbije možemo samo da pretpostavljamo. Činjenica je da su elitne nemačke jedinice bile grupisane na Istočnom frontu, dok su na Balkanu bile locirane jedinice nižeg borbenog kvaliteta, opremljene zaplenjenim naoružanjem iz već okupiranih zemalja, kakve su bile Francuska, Češka ili Poljska. Sa druge strane, u Vojnom muzeju kažu da je poljska tenketa iz njihove zbirke, korišćena u borbama u Srbiji i Bosni, uglavnom za izviđačke zadatke, kao i u pratnji kamionskih konvoja, budući da je zbog ugrađene kuke na zadnjem delu bila pogodna za izvlačenje kamiona, koji su sleteli sa druma, ali i za šlepovanje prikolice. Zaplenjena je krajem Drugog svetskog rata, koncem 1944, ili početkom 1945. godine, prilikom oslobađanja Jugoslavije, a u zbirku oklopnih vozila Vojnog muzeja Srbije uvrštena je početkom pedesetih.
Za pedeset godina samo je jednom prefarbana
Svi delovi na ovoj tenketi su originalni. Pri tom je za pedeset godina samo jednom prefarbana, i to u golubije sivu boju, kojom su Nemci farbali vozila korišćena u borbama na našim prostorima (Poljaci su koristili kamuflažnu kombinaciju zelene i braon boje).
Inače, poljska tanketa “TK – F” dizajnirana je za dvočlanu posadu, koja se sastojala od vozača i mitraljesca. Borbene mase od 2,5 do 3,8 tona, bile su naoružane običnim i protivavionskim mitraljezom kalibra 7,92 milimetara sa oko 3.000 metaka, a zaštićene oklopom debljine od pet do osam milimetara.
Pokretao ih je motor od 40 konjskih snaga, a razvijale su maksimalnu brzinu od 25 (terenska) do 45 (najveća) kilometara na čas, pri čemu su sa punim rezervoarom imale radijus kretanja od 120 (terenski), odnosno 201 (na putu) kilometara.
Zanimljivi eksponati
U zbirci oklopnih vozila Vojnog muzeja Srbije nalazi se još puno zanimljivih eksponata, a jedan od najzanimljivijih je primerak nemačkog lakog tenka “Pancer 1S Ausf. F”. Svojevremeno ih je napravljeno dvadesetak za eventualnu nemačku invaziju na Maltu, a, od tog broja, sačuvana su samo tri. Jedan primerak čuva se na Kalemegdanu, drugi, koji je takođe bio u vlasništvu našeg Vojnog muzeja poklonjen je pedesetih godina prošlog veka Muzeju oklopno mehanizovanih jedinica u Kublinku (Rusija), gde se i danas nalazi, dok se treći, prema nezvaničnim i nepotpunim podacima, nalazi u privatnoj kolekciji jednog američkog kolekcionara.
eksponati, tenk, Vojni muzej
Na nasim prostorima se svasta nalazilo, kolko su nam nemci zlata i srebara odneli milsim da je vise tehnike, ali i mladih zivota tih nemaca ostalo ovde sa svojim kostima na znanim i neznanim grobistima, pa kad se sabere i oduzme nemacka je imala gubitke u toku rata oko 10.000.000 ljudi sto je katastrofalno za jednu zemlju tada dok je SSSR imao 20.000.000. Neprocenjivo je to koliko se energije i neostvarenih snova izgubilo za vreme drugog svetskog rata! Lepo je znati da je na nasim prostorima ostalo tako vrednih tehnickih sredstava nakon toliko godina! Steta sto nisu bar jedan T-55 ostavili za muzej nego ih sve pretopili!