“Potonule” srpske lađe

Do sredine osamdesetih godina prošlog veka Savom je plovio naš parobrod „Boka“ koji je bio jedinstven na Starom kontinentu. Sagrađen je između dva rata po ugledu na slične brodove na Misisipiju – za razliku od ostalih evropskih parobroda kod kojih su točkovi sa lopaticama bili na bokovima, njegov je bio na zadnjem delu.

– To je bio jedini takav brod u Evropi. Napravljen je u Austriji. Imao je parnu mašinu od 150 konjskih snaga, a zbog malog gaza od 60 centimetara, korišćen je samo u gornjem toku Save, jer tada nije bilo izgrađenih plovnih puteva, nego se plovilo tamo gde je to dozvoljavao rečni tok. „Boka“ je vukla šlepove i završila je neslavno, na Adi ciganliji, sredinom osamdesetih. Trebalo je da bude sačuvana u muzeju, čak su i Austrijanci hteli da je otkupe i zaštite, ali je potonula jedne zime zbog naslaga leda i vode. Posle su je isekli u staro gvožđe – kaže Milan Stefanović, penzinisani kapetan AD Jugoslovensko rečno brodarstvo, I napominje da su od osnivanja srpske flote, krajem 19. veka, pa do danas, naši brodovi i brodari izuzetno cenjeni u Evropi..

Prvi primitivni slovenski „brodovi“, inače, zaplovili su Dunavom tek u 9. veku. To su bile takozvane drvarice, vinarice i žitarice, koje su naziv dobile prema robi koju su prevozile. Ove „lađe“ su pored obale uglavnom vukle konjske zaprege, a ponekad i ljudi, zbog čega se taj način plovidbe i naziva kopitarenje. Krajem 19. veka naročito je bilo poznato brodarstvo našeg prvog kapetana Miše Anastasijevića, koje je brojalo 74 „drvarice“.

Međutim, iako je Anastasijević još 1825. godine kupio „prvi brod za prevoz espapa Dunavom“, kao datum izgradnje prve srpske lađe obeležava se 11. april. Tog dana, pre 171 godine, u Dunav je porinut brod „Knez Mihailo“ (mogao je da se koristi i u vojne svrhe, jer je na njemu bilo mesta za 18 topova). Što je slava, umesto Anastasijeviću, pripala beogradskim trgovcima, braći German, koji su platili carigradske majstore da naprave „Kneza Mihaila“, može se objasniti samo time što je ova lađa sagrađena u Brzoj Palanci (1824. godine).

Sve u svemu, moderna istorija plovidbe Dunavom, počinje skoro tri decenije ranije, puštanjem u saobraćaj pravog (austrougarskog) parobroda „Karolina“, 1817. godine. Prvi srpski parobrod, „Deligrad“, zaplovio je tek 1862. godine. Ostaće upamćen po tome što su ovim brodom Turci izvedeni iz Beograda, pri čemu je njegov tadašnji kapetan bio čuveni Boža Džaja.

Deligrad, prvi srpski parobrod, zaplovio je 1862

– „Deligrad“ je bio putnički brod koji je korišćen i za prevoz robe. I njega su napravili Austrougari. Primao je 130 putnika. Posadu su činili kapetan i dva oficira, dva krmaroša, kao i po četiri mornara i ložača, uključujući i osoblje u restoranu. Imao je dva salona i 17 kabina, i saobraćao je između Beograda i Kladova. Ni on nije sačuvan, isečen je pre petnaestak godina – priča Stefanović.

Krajem 19. veka formiraju se prva parobrodarska društva: Savsko – kupsko, Bosansko – parobrodarsko, Pančevačko društvo, Srpsko brodarsko društvo, kao i privatna brodarstva „Blažek“, „Vajfert“, kapetan „Todić“ i druga. Nova srpska flota pod firmom Prvog srpskog kraljevskog povlašćenog društva (SBD) formirana je 1890. godine. Činili su je brodovi „Deligrad“, „Takovo“, „Mačva“, „Stig“, „Beograd“, „Šumadija“, „Neretva“, „Vardar“ i „Krajina“, uz 53 gvozdena teretnjaka, nosivosti 27.380 tona.

I kraljevska jahta “Krajina” je neslavno završila (pogledaj dole antrfile)

– U ono vreme, Srbija je bila jedna od jačih sila na Dunavu. Zato su Austrijanci, odmah po objavljivanju ultimatuma, i otpočeli napad na sve naše parobrode. Dunav je pretvoren u brodarsku grobnicu. Nijedan naš putnički brod nije dočekao kraj rata, ali je u naknadu za to Kraljevina SHS dobila deset puta veći plovni park, od 89 brodova sa 46.00 KS i 850 teretnjaka, nosivosti 450.00 tona – kaže Stefanović.

Mada je između dva rata Rečna plovidba Kraljevine Jugoslavije bila prva na Dunavu po veličini flote, za četiri nove ratne godine uništeno je čak 77 odsto plovnih objekata. Pri tom su nam saveznici odvukli 286 brodova, koji su posle vraćeni, da bi 31. decembra 1945. godine jugoslovenska rečna flota brojala 444 lađe. Godine 1947. osnovano je Jugoslovensko državno rečno brodarstvo.

Najveći brodovi

Karađorđe (levo) i Karlovac (desno), naši najveći brodovi

Trenutno, naši najveći brodovi su potiskivači „Karađorđe“ i „Karlovac“, koji su pušteni u rad 1980. godine i imaju po 4.200 KS. Oni u jednom konvoju mogu da prevezu 25.000 tona robe, što odgovara nosivosti jednog srednjeg morskog broda.

Najveća rečna nesreća

Stariji Beograđani i brodari još pamte tragediju broda „Niš“, koji se prevrnuo 1952. godine na ušću Save u Dunav, kojom prilikom je poginulo 106 putnika i članova posade. Do prevrtanja broda, koji je primao manje od 80 putnika, došlo je zbog preopterećenosti i nevremena.

Fotografija i maketa broda “Senta”

Kapetan Nodilo Ferdinand, zajedno sa još par članova posade i nekolicinom putnika, spasao se. Priča se da je ovom brodu kasnije promenjen naziv u „Senta“, i da još uvek plovi.

Kraljevska jahta

„Krajina”, nekada bela kraljevska putnička jahta „Dragor”, kojom je kraljica Marija iz Rumunije došla u Srbiju, napravljena je 1928. godine, a kraljevska porodica koristila ju je sve do 1941. Od 1948, pa do smrti 1980, ovu jahtu je koristio Tito. Kasnije je prodata prvo Kombinatu u Majdanpeku, pa privatniku. Poslednji vlasnik je izvadio parnu mašinu i palube dogradio tako da je potpuno izmenjena prvobitna elegantna linija broda, koji je potpuno izgoreo u požaru 2007. tokom snimanja filma „Na lepom plavom Dunavu”. Olupina “Krajine” privezana je za savsku obalu ispod mosta Gazela.