Ognjeslav Kostović, gospodar vazduha i vode

Srpski konstruktor i pronalazač Ognjeslav Kostović (1851 – 1916), projektovao je prvi dirižabl u svetu, skoro dve decenije pre grofa Cepelina. Kostović je napravio i prvi vazduhoplovni benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje, patentirao arborit, po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, kao i uređaj za vađenje potopljenih lađa i više tipova gnjuračkih odela. To su samo neki od oko stotinu izuma, zbog kojih je u Rusiji nazivan „kraljem pronalazača“. Ujedno je bio i prvi Srbin koji je sam konstruisao balon i njime leteo!

Uprkos tome, Kostović je još uvek nedovoljno poznat svetskoj, ali i našoj javnosti. Ovo je posledica toga što se Rusija tada nalazila izvan glavnih tokova svetske nauke i tehnologije, ali i činjenice da je naš pronalazač uveliko sarađivao sa ruskom vojskom, pa su njegovi projekti dugo ostali pod velom tajne.

Ognjeslav Kostović kao kapetan očevog broda „Sloga“, više godina je prevozio šlepove sa žitom Dunavom

Prema rečima pokojnog istoričara Čedomira Janića, osnivača i prvog direktora Vazduhoplovnog muzeja, Kostović je pripadao imućnoj srpskoj porodici trgovaca žitom, koja se početkom 19. veka naselila u selu Vranjevo kod Novog Bečeja. Rastao je u Bečeju i Budimpešti, gde je završio gimnaziju i Visoku tehničku školu, a pored srpskog, mađarskog i nemačkog jezika, korišćenih u kući i okruženju, u školi je naučio i francuski.

Podvodni izumi

– Posle studija, Ognjeslav je, kao kapetan očevog broda „Sloga“, više godina prevozio šlepove sa žitom Dunavom, između nemačkih luka i Odese. U Rusiju je došao leta 1878, i već tada je iza sebe imao čitav niz izuma vezanih za konstrukciju brodova i hidrotehničke radove pod vodom. Između ostalog, konstruisao je regulator broja obrtaja elise prilikom ljuljanja parobroda na velikim talasima, koji je dugo vremena korišćen na brodovima u Rusiji i više zapadnih zemalja, zatim uređaj za vađenje potopljenih plovila sistemom podvodnih balona, kao i više tipova gnjuračke opreme. Ipak, najznačajniji Kostovićev izum iz perioda pre dolaska u Rusiju, svakako je projekat podmornice – pričao je Janić.

Sličnu podmornicu, dugačku 22 metra i tešku 180 tona, Kostović je predstavio ruskom prestolonasledniku Aleksandru Aleksandroviču oktobra 1887, u Sankt Peterburgu. Ruske vlasti su bile zainteresovane, ali pošto Kostović nije želeo da otkrije tajnu materijala od koga je trebalo izgraditi podmornicu i način njenog pogona, pregovori su prekinuti početkom 1880. Iako planovi podmornice nisu sačuvani, veruje se da je srpski pronalazač nameravao da kao pogon primeni benzinski motor, što je tada bila potpuna novina, a za gradnju trupa materijal arborit.

– Arborit je vrsta šper ploče, materijal koji Kostović verovatno otkrio još tokom boravka u Austro-Ugarskoj. Sastojao se od slojeva tanko ljuštenog furnira koji su pod dejstvom vodene pare i pritiska spajani posebnim lepkom-cementom, što je takođe bio Kostovićev pronalazak. Zahvaljujući tom lepku, arborit je impregniran protiv truljenja, upijanja vlage i dejstava nafte i kerozina. Pored toga što je korišćen za izradu najvažnijih delova dirižabla, arborit je upotrebljavan i za gradnju čamaca, buradi i pontonskih mostova – objašnjavao je Janić.

Unapređena letelica

Inače, Kostović se, po dolasku u Rusiju, uz svu borbu za ostvarivanje sopstvenih patenata iz oblasti pomorstva, priključio i grupi poznatih ruskih stručnjaka i oficira, koji su nastojali da unaprede razvoj vazduhoplovstva u ovoj državi. Učestvovao je u pokretanju prvog ruskog vazduhoplovnog časopisa „Vazduhoplovatelj“, čiji se prvi broj pojavio januara 1880, a bio je i inicijator osnivanja „Ruskog vazduhoplovnog društva“ i njegov prvi predsednik.

– On je još 1879. prijateljima predstavio leteće modele helikoptera, mahokrilca i aviona. Ipak, posle neuspešnih opita sa letelicama težim od vazduha, a na inicijativu čuvenog Mendeljejeva, Kostović se posvećuje izradi dirižabla. Idejni projekat prve verzije ove letelice, sačinio je još 1879. To je zapravo bila kombinacija dirižabla i mahokrilca, jer su na trup dužine preko 60 metara i prečnika 12 metara postavljena velika pokretna krila. Revolucionarna novina u odnosu na ranije dirižable, koji su praktično bili izduženi baloni, sa kojima se nije moglo upravljati, bila je u tome što je Kostović predvideo čvrstu konstrukciju od arborita – napomenuo je naš sagovornik.

Prvi idejni projekat za dirižabl iz 1879. godine (slika levo) i  nacrt za dirižabl “Rusija” (slika desno)

Janić je dodao da je Kostović do kraja 1881. izvršio nekoliko izmena na projektu, od kojih je najznačajnija bila zamena motora na komprimovani vazduh benzinskim motorom od 80 KS, koji je posebno konstruisao za dirižabl. Takođe je izbacio i pokretna krila, i tako dobio racionalnu konstrukciju koja je skoro dve decenije prethodila dirižablima Davida Švarca i grofa Cepelina.

Izrada dirižabla , koji je nazvan „Rusija“, započela je 1882. u Ohtenskom brodogradilištu i sa prekidima, zbog finansijskih i tehničkih problema, trajala sve do 1888. Za finansiranje ovog projekta, Kostović je osnovao akcionarsko društvo, uložio lična sredstva i energiju, ali kada je bilo dovršeno oko 80 odsto letelice, radovi su prekinuti, jer je izostala finansijska pomoć ruske vojske, bez koje dirižabl nije mogao biti završen.

– Benzinski motor za dirižabl je Kostovićev najvažniji ostvaren izum. Napravljen je istovremeno kada je i Gotlib Dajmler, rodonačenik benzinskih motora, napravio mootor istog tipa, s tim što je Kostovićev motor imao nekoliko originalnih rešenja: dok je Dajmlerov motor iz 1885. imao jedan cilindar i osam KS, Kostović je imao u izradi motor sa osam cilindara u „bokser“ rasporedu i oko 80 KS. Neka od ovih rešenja, kao što je električno paljenje, hlađenje motora i podmazivanje tarućih površina primenjivaće se u izradi svih kasnijih modela benzinskih motora – kaže Janić i dodaje da se originalni primerak Kostovićevog motora, koji je ovaj patentirao 1888, nalazi u vazduhoplovnom muzeju u Monjinu kod Moskve.

Petar Blečić

Odlazak u Rusiju

Ognjeslav Kostović je stigao u Rusiju pod dramatičnim okolnostima. Naime, kao srpski patriota i veliki panslavista, tokom Rusko-Turskog rata 1877, pristao je da u Budimpešti dobrovoljno pomogne kupovinu dva broda za Rusku flotu, a jedan od njih je pokušao da lično preveze do donjeg Dunava. Kod Vidina brod je sačekala turska artiljerija, od čijeg je gelera Kostović izgubio jedno oko. Ipak, pre odlaska u Beč na lečenje, uspeo je da brod preda Rusima i uspostavi kontakte sa ruskim oficirima i prestolonaslednikom Aleksandrom Aleksandrovičem.

Uređaj za bombardovanje

Od osamdesetih godina 19. veka do svoje smrti, Kostović je radio na realizaciji mnogih intereasantenih ideja. Tako je 1884. godine predložio uređaj za bombardovanje neprijateljske teritorije pomoću niza malih povezanih balona ispod kojih su, preko sajli, upućivane bombe ili mine na udaljeni cilj. Iste godine je sam napravio balon „Helios“ i njime više puta leteo nad sankt Peterburgom, ušavši tako u istoriju kao prvi srpski balonista. Od 1911. do 1916. radio je na izradi tri tipa aviona i hidroaviona.