Verujem da većina devojaka nikada nije držala u ruci đerđef, a mislim da čak mnogi mladi ljudi i ne znaju šta je to. Takođe, verujem da je vrlo mali broj onih koji slobodno vreme provode sa iglom i koncem u ruci. Tamara Nešić iz Jagodine je neko ko upravo tako provodi svaki slobodan trenutak. Mlada, lepa, uvek nasmejana i raspoložena, kreativna – moderna vezilja, po profesiji je diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja.
– Oduvek me je privlačila umetnost; volim kreativnost, volim stvaralački rad, pa sam tako zavolela vez. Ljubav se pojavila tokom karantina kada sam odgledala video snimak na instagramu. Odmah sam napravila stranicu @outline.tm i uplovila u ovaj svet bez puno razmišljanja, jer sam znala da je to tô. Nikada u životu nisam bila sigurnija, jednostavno sam osetila da ću se time nadalje baviti, iako se do tada nikada nisam oprobala u ručnom vezu. Vezom su se bavile prabaka i baka, ali nikada uživo nisam videla proces izrade – priča Tamara.
Zahvaljujući karantinu, Tamara je imala dovoljno vremena da se potpuno posveti novootkrivenom hobiju. Prvo je vezla jednostavnije motive, a kako je svakodnevno radila, vrlo brzo je napredovala.
– Prvi rad je bio outline portret moje sestre, pa najboljih prijatelja i odmah sam dobila prve porudžbine, što je za mene bio veliki uspeh i velika radost, jer sam u samom startu imala zeleno svetlo koje mi je ukazalo da idem u pravom smeru i da je ovo što radim nešto što se dopada i drugima, a ne samo meni.
U početku su bili isključivo portreti koji su rađeni na slikarskom platnu, jer tada nije znala gde da nabavi đerđefe. Zatim je radila početna slova imena, bukete i razne cvetne motive… Ubrzo su krenule porudžbine, svaka drugačija, svaka posebna priča – izazov za Tamaru i zadovoljstvo za naručioce. Zato ona i kaže da je najsrećnija kada dobije poruke od zadovoljnih kupaca, kao i komentare koje joj pratioci ostavljaju na instagramu.
– Rad započinjem skiciranjem u svesci ili preko laptopa – editora, u zavisnosti da li je porudžbina gde mi je tačno izrečena želja potrošača, pa prema njihovoj ideji crtam i u dogovoru sa njima menjam sve što je potrebno kako bi svi bili zadovoljni. Kada radim za sebe (kao vežbu), sama osmislim dizajn. Internet je pun ideja i već spremnih šema, ali uvek volim da napravim nešto prema svom osećaju, kako bi rad bio jedinstven. Obožavam sve što je personalizovano i urađeno s ljubavlju, tako da se trudim da i drugima pružim isto. Naučena sam da sve što radim, radim najbolje kao da pravim za sebe, a sigurna sam da se to i oseti, primeti. Ideje same dođu kada se najmanje nadam.
Tamara najviše voli apstraktne motive, kao i neke jednostavne, a simbolične, ali voli i kombinacije konca i boje, nitni, kao i drugih sitnica koje pre svega nisu namenjene vezenju. Ono po čemu je specifična jeste vez na raznim đerđefima, od najmanjih, pa do veoma velikih. Ručni vez na platnu uramljen u đerđef je savršen poklon. Đerđef se ranije koristio samo kako bi se tkanina zategla i olakšalo vezenje, međutim sada se radovi prodaju tako uramljeni i to je još jedna stvar koja ga izdvaja i čini još neobičnijim. Na pitanje gde nabavlja materijal, da li je teško naći kvalitetne konce, platno ili okvire i da li je to skup hobi, ona kaže da u Srbiji to jeste skup hobi, sav materijal i pribor se uvoze, jer nema naših proizvođača.
– Imala sam tu sreću, pa sam najkvalitetnije konce i vunice u velikoj količini dobila na poklon od jedne predivne žene. Međutim, stalno dokupljujem nove nijanse koje pronađem u najbližoj pozamanteriji, kao i iz inostranstva iz radnje, odnosno firme koja je najpoznatija u svetu. Imam različite đerđefe, od najkvalitetnijih bukvinih đerđefa pa do bambusa i fine plastike – imitacije drveta. Platno koje koristim je od kvalitetnih prirodnih materijala, a izbor boja je raznovrstan. Olovke koje koristim za crtanje su prilagođene platnu, pa imam i crvenu, plavu, belu olovku.
Na pitanje da li se vez kod nas dovoljno ceni, kaže da je ručni rad još uvek potcenjen.
– Kod nas sve to tek oživljava, tako da se nadam da će postati cenjeniji. Trenutno sam postavila cene da su svima pristupačne, ali je takva situacija u zemlji, da i ta minimalna cena mnoge odbije. Verujem da će uskoro ručni radovi biti plaćeni zaista onoliko koliko vrede, jer se pored kupovine potrošnog materijala, kao i ostalih troškova za pakovanje, provode sati za izradu.
Tamara je inače, trenutno na master studijama na Fakultetu za sport, nekada se bavila atletikom i modernim baletom, omiljeni sport joj je umetničko klizanje, pešači, trči i bavi se jogom. Ima i milion planova, a prvi na listi je promocija i radionica veza koju namerava da organizuje za učenike osnovnih škola kako bi ih upoznala sa ovom veštinom. Na moje čuđenje kako sve to postiže, kaže jednostavno: „Ja sve to volim!“
Tekst: Olivera Radaković, fotografije: Suzana Bogdanović, Fotopisija
Drugačija umetnost
Na Tamarinoj instagram stranici @outline.tm piše Drugačija umetnost. Po čemu je drugačija?
– Outline između ostalog znači „šema“, a kao što možemo da primetimo svaki rad se započinje crtanjem šeme na platnu. Vezom se pre svega ukrašavala odeća, tako da vez i jeste vrsta umetnosti. Drugačija, jer je vez na moderan (savremen) način svuda oko nas, može se napraviti nakit (minđuše, broševi…), mogu se ukrasiti peškiri za svadbe, krštenja, može se naći na odeći, obući, tako da ručni vez nije samo zidna dekoracija, već ima široku primenu i svemu može dati smisao.
đerđef, Drugačija umetnost, fotopisija, igla, Jagodina, konac, stari zanati, Tamara Nešić, vez, vezilja