Strip odiseja Vladimira Topolovačkog

Kada upoznate Vladimira Topolovačkog (1964), jednog od najvećih kolekcionara stripova u Srbiji, može vam se učiniti da je i sam izašao iz jednog. Vazda nasmejan, sa dugačkom, ozbiljnom bradom i čupavim obrvama, izgleda kao bogomdani amalgam vudialenovskog filozofa i leprikona. Ovaj čudak, sam samcijat, odvažio se na poduhvat koji u drugim zemljama rade institucije i stvorio kapitalno delo – „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“, leksikon monografskih stripskih izdanja objavljenih na srpsko – hrvatskom području od 1921. do 2014. godine. Za alanfordovsku notu čitave ove priče pobrinule su se, pak, nehajne srpske kulturne institucije, pa su prvu katalošku monografiju stripova u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi, koju je priredio naš čovek, na ekavici, štampali Hrvati, i otkupljena je za sve tamošnje biblioteke, dok se u Srbiji može naći u tek nekoliko, kojima je Topolovački poklonio svoju knjigu.

Do sada su objavljena četiri toma Vladinog vodiča za stripadžije, prva dva 2011, a treći i četvrti 2018 godine, u izdanju zagrebačkog „Strip – agenta“. Peti i šesti su, kaže, u pripremi. Prve četiri knjige sadrže ukupno 8.833 odrednice, sa 9.428 skeniranih naslovnica, i u nijma su zastupljena 502 crtača, 41 teoretičar stripa… Istini za volju, bilo je i ranije sličnih publikacija, doduše znatno skromnijih po obimu pokrivene građe, ali je Vlada prvi reprodukovao naslovne strane, što njegovo delo čini dragocenim.

Vladimir Topolovački na promociji prve dve knjige “Beskonačnog itinerera kreoz svet strip albuma” ispred striparnice “Alan Ford”, 2011. godine (slika levo); Vladimir Topolovački na promociji treće i četvrte knjige na Gašinom saboru, 2018. godine (slika desno)

– Sličica naslovnice je jako bitna, jer dok ne vidiš kako nešto izgleda, imaš samo neki podatak na nekom spisku. Stripove sam sortirao po prezimenima crtača, i to pravim, ne pseudonimima ili nadimcima, pošto je ovo moj pokušaj da ih afirmišem, a tu su, pored naziva dela, i ostale važne informacije: ime scenariste, naziv izdavača, zemlja i godina izdavanja, tiraž, alfabet, dimenzije, povez… Osim stripova, u ovaj leksikon sam uvrstio i teorijske knjige, časopise, kataloge, strip revije, diplomske radove koji su za temu imali strip, pa i piratska izdanja. Većina materijala iz prve dve knjige su iz moje kolekcije, a za ostalo sam se snalazio. Tako sam, recimo, upoznao tipa koji ediciju „Nikad robom“, u kojoj su objavljivani stripovi o Mirku i Slavku, 798 brojeva, od sedamdesetih čuva u kući, sa svim umetcima, tačno kako je i kupio. Znači, ako je neki reklamni letak bio na trećoj strani, i ostao je na trećoj, negde na desetoj, i dalje je tu. Ima, dakle, većih ludaka i od mene – skroman je Topolovački.

Što možeš danas, uradi odmah

Vlada je, inače, diplomirani ekonomista, šef u Upravi trezora za Staru Pazovu i okolinu, što mu dođe kao svojevrsni alter ego. Posao koji radi je vrlo odgovoran, jer jedna pogrešna brojka u računu može da napravi milionsku štetu, a njegove kolege, uzgred budi rečeno, uopšte ne znaju čime se bavi u slobodno vreme. Ali, zato stripadžije vrlo dobro znaju ko je Vlada. Zovu ga za savete oko plaćanja poreza i kada su im potrebne razne druge informacije i identifikacije, a možete ga, uostalom, videti na svakom festivalu, konferenciji, izložbi ili promociji stripa.

Topolovački pokazuje delić svoje bogate kolekcije od nekoliko desetina hiljada jedinica

Međutim, čak i kada naslutite razmere Vladine nečuvene posvećenosti, teško je pojmiti kako je sam izveo ono što u uređenim državama rade čitavi timovi ljudi.

– Uz dobru organizaciju, ako radiš sa srcem i u glavi imaš plan, možeš mnogo da postigneš. Spavam po četiri sata, a znao sam i manje. Nije mi problem. Našao sam, tako, čoveka koji ima sve brojeve, ali kopije, „Mike Miša“. Pored „Mikijevog carstva“ i „Mikijevih novosti“, to je baza onoga što bi trebalo da objavim. Da se malo igramo matematike – skeneru, ovakav kakav je, treba tri minuta da skenira jednu stranicu. Kada 536 brojeva pomnožiš sa tri, to je jako mnogo posla, samo za skeniranje naslovnica. Pa dok proverim Zdravkove (Z. Zupan, prim. aut) knjige, za svaku epizodu, ko je šta crtao, a onda i otkucam sve što bi trebalo… to je samo godinu dana rada za „Miku Miša“. A gde je „Mickey strip“, koga su mi ponudili Hrvati, isto svi brojevi? Moja deviza je, posebno u poslu, što možeš danas, uradi odmah! Ne za pola sata, sat. Odmah. Pod jedan, da ne zaboravim. Pod dva, tebi je to bitno. I pod tri, ne znam šta će se sutra desiti – priča Vlada.

Dodatni elan dobio je nakon otkupa knjiga u Hrvatskoj. Tamošnje ministarstvo prepoznalo je vrednost njegove knjige, bez obzira na to što je štampana na ekavici i srpskom jeziku, i otkupilo po 150 primeraka trećeg i četvrtog toma za sve biblioteke u toj državi. U Srbiji, međutim, Vladina knjiga, koju je izdao zagrabački „Strip – agent“, ni ne može da bude predmet državnog otkupa, zbog komplikacija sa hrvatskim CIP – om, pa je jedini način da je biblioteke otkupe iz sopstvenih fondova, od uvoznika, beogradske striparnice „Alan Ford“, koja je praktično uvezla – domaće izdanje!? Alanfordovski, zar ne?

Muzej u stanu

Upravo tako izgleda i njegov stan. Na prvi pogled sasvim normalno, dok ne otvori neki od ormana, koje je sam napravio, prema formatu stripova, i gde je smešteno nekoliko desetina hiljada publikacija, crteža, kataloga, postera… naređanih u dva reda po dubini, sa bibliotečkim oznakama. Obeležio je čak i gde mu se nalaze stolnjaci i čaršafi, pa ipak mu se često desi da ih pomeša. Kako kaže, ne zna šta ga više nervira – što ne može da nađe neke stripove ili kada nađe nešto što je mislio da nema.

Takoreći, čega god da se dotaknete, to je kuriozitet – „Rođenje Isusovo“, jedini poznati primerak verskog stripa Nenada Erića Tomasa, scenario i originalne table za strip „Otpisani“, jedan od ukupno 15 primeraka stripa „Konačno rešenje“ Alekse Gajića, priprema za štampu Gastona, „Pustinjskih škorpija“ Huga Prata, za koje je u vreme super hiperinflacije izdvojio enormnu sumu od 50 maraka…

Jedini sačuvani primerak verskog stripa “Rođenje Isusovo”, Nenada Erića Tomasa (slika levo); Jedan od ukupno 15 primeraka stripa “Konačno rešenje”, Alekse Gajića (slika desno)

– Sa sakupljanjem sam počeo pre osnovne škole. Moji roditelji su imali ogromnu biblioteku, ali nije bilo stripova. Ja sam odmah zavoleo strip i kupovao sam sve što sam mogao, jer mi je bilo bitno samo da to pročitam. Tek kada sam upoznao jednog drugara, Dragana Đokovića, i video njegovu kolekciju, shvatio sam da to što imaš, može da izgleda kao da je juče odštampano. To je bilo, Lale bi rekle, štogod – priča Topolovački, dok nam pokazuje svoju kolekciju „Alana Forda“, koja miriše kao da je juče kupljena na kiosku.

Scenario i originalne table za strip „Otpisani“

Beskrajna ljubavna posveta

A onda krene ka jednom ormariću, kao da će da izvadi šoljice za kafu. Umesto toga, iznenađenje – na policama su uredno naslagane minijaturne knjige! Sve u svemu, skoro 1.000 naslova iz celoga sveta, što je tri puta više od zbirke Narodne biblioteke. Kada je video ovu kolekciju, Aleksa Gajić, naš najpoznatiji savremeni strip crtač, bio je toliko očaran da je napravio minijaturni strip „Birokratija“ i posvetio ga Topolovačkom.

Minijaturni strip našeg najpoznatijeg strip crtača Alekse Gajića sa posvetom Vladimiru Topolovačkom

– Ovu kolekciju je sakupila moja pokojna supruga Milica. Ona mi je bila podrška u svemu i nije mi dala da posustanem. Da se ne lažemo, 99 odsto muškaraca koji se ne kockaju ili ne sede u kafani, opredelili su se za nešto da bi pobegli od stvarnosti i svojih porodica. Ako žena to shvati, kao što je moja, daje ti mogućnost da budeš to što jesi, daje ti nekakvu slobodu. Kroz tu slobodu, ti ćeš sebe da prikažeš, pokažeš i dokažeš. Milica je, inače, bila idejni tvorac Itinerera, koje sam napravio. Njena ideja je bila da na jednom mestu prezentujem radove strip crtača, a ja sam bio puki izvršilac.
Ja nisam umetnik, nisam pesnik da napišem pesmu, nisam likovno toliko potkovan da napravim portret, ali sam joj kroz ovo delo, na svoj način, napravio omaž i ovekovečio je – kaže Topolovački.

I tako, na kraju ispada da je „Beskonačni itinerer“, ne samo „prekogranično izdanje od trajne, istorijske vrednosti i pravog međunarodnog značaja“, kako je to nadahnuto primetio istoričar umetnosti Slobodan Ivkov, već i beskrajna ljubavna posveta jednoj ženi.

Petar Blečić

Crtač, pa scenarista

Divim se osobama koje umeju da belinu hartije ispune nekim crtežom, kaže Topolovački. Iako uglavnom svi izdavači navode prvo scenaristu, za Vladu je crtač bitniji.
–  Moju generaciju je, pre svega, privlačio crtež, odnosno junak. Scenarista je mogao da kaže da je lik atletske građe, međutim Zagor je građu dobio tek sa Ferijem, sa crvenom majicom, žutim znakom i sekirom.

Portret Milice Topolovački koji je nacrtao naš neprikosnoveni strip crtač Branislav Bane Kerac

Čuvari od zaborava

Vlada kaže da kolekcionari trebaju svima. Ako građu neko ne sakuplja i čuva, buduće generacije to neće moći da vide, jer toga nema u bibliotekama. Primera radi, strip „Nikad robom“ štampan je svojevremeno u 120 – 263 hiljada primeraka, a posle 46 godina, u našim bibliotekama nijedan nije sačuvan.

Pohvale

„Pred nama imamo „prekogranično“ izdanje od trajne, istorijske vrednosti i pravog međunarodnog značaja“, Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti

„Ove dve knjige su pravo bogatstvo i rudnik podataka o strip izdanjima sa prostora bivše države. U njima su informacije o stripovima iz skoro svih sadašnjih država u našem okruženju“, Božidar Vukelić – Boba, karikaturista, ilustrator i strip crtač