U lov na zemljotrese

Zemlja se zatresla u toku prošle noći u Indiji i Azerbejdžanu, u jutarnjim satima podrhtavalo je tlo pod Jonskim morem, a popodne je blagi zemljotres bio u Kazahstanu. Sve je to istog sekunda zabeleženo na Tašmajdanu, u Beogradu. Instrumenti republičkog Seizmološkog zavoda beleže i najmanje promene, a gledati u džinovski ekran na kome u svakoj sekundi zablinka neka tačka na mapi sveta, više je nego uzbudljivo.

Ovaj zavod, smešten u staroj kućici u beogradskom Tašmajdanskom parku već više od jednog veka, povodom Dana evropske kulturne baštine, otvorio je vrata “običnim smrtnicima” koji su želeli da vide kako se “love” zemljotresi. A unutra, stručni vodič odmah će vam objasniti da je “magični koferčić”, za koji laici prvo pomisle da je novi model tostera ili tranzistor, zapravo neizbežan deo opreme – trenutno najsavremeniji trokomponentni seizmometar, poslednja reč tehnike, koji se proizvodi u samo nekoliko zemalja Evrope…

Najsavremeniji trokomponentni seizmometar i kompjutersko odeljenje

– U Srbiji postoje 22 seizmološke stanice i još 39 akcelometrijske. U Beogradu je instaliran centralni akvizicioni sistem i na njemu je uspostavljeno automatsko prikupljanje podataka i lociranje zemljotresa. Automatska i ručna obrada seizmoloških podataka odvija se u centralnoj seizmološkoj stanici u Beogradu i na centralnoj mernoj seizmološkoj stanici na Divčibarima, koja je istovremeno i back-up sistem. Pored toga u realnom vremenu se prikupljaju i razmenjuju podaci sa 24 seizmološke stanice iz zemalja iz okruženja – Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Slovačke i Slovenije – objašnjava Stepa Petrović Čačić, dežurni seizmolog.

U Beogradu je instaliran centralni akvizicioni sistem i na njemu je uspostavljeno automatsko prikupljanje podataka i lociranje zemljotresa.

U realnom vremenu se prikupljaju i razmenjuju podaci sa 24 seizmološke stanice iz zemalja iz okruženja

U kompjuterskom odeljenju tri ekrana na kojima se emituju različiti podaci – poslednji zemljotresi, seizmički hazard, seizmičnost u Srbiji… Najinteresantnije je posmatranje promena u realnom vremenu.
Seizmološki zavod modernizovan je tek osamdesetih godina prošlog veka, a sve do tada korišćeni su stari seizmografi dobijeni 1929. godine kao ratna odšteta od Nemaca.

Stari seizmografi veliki su kao kućište za lift i četiri takva čuvaju se u Republičkom seizmološkom zavodu u Beogradu. Još uvek rade. Traku im menjaju svaki dan jer igla “ispisuje” potrese u toku 24 časa.

Ovi najstariji seizmografi i dalje rade iako sada imaju muzejsku vrednost. Svakodnevno im se menja traka, a igla uredno “zapisuje” drmusanja. Ti podaci ne uzimaju se sada kao relevantni, ali služe za poređenje. Naš Zavod jedna je od retkih ustanova u svetu gde su ovakvi seizmografi u upotrebi.

 
Seizmografi sa iglom i trakom odavno su prevaziđeni i svuda u svetu čuvaju se samo kao muzejski eksponati

Prvi seizmografi instalirani su 1909. godine, a u junu 1910. godine na instrumentima je registrovan prvi zemljotres. U toku Prvog svetskog rata sav inventar je uništen, a instrumenti polomljeni i pokvareni. Posle opravke instrumenata, Zavod je ponovo počeo da radi 1921. godine.

Sve dok su se koristili mehanički seizmografi, u upotrebi su bili i vrlo precizni seizmološki satovi koji se danas ne upotrebljavaju

Mehanički instrumenti tipa Vihert, koje je Zavod dobio 1929. godine na ime ratne reparacije, postali su osnova instrumentalnog registrovanja zemljotresa i to su bili do 1980. godine.
Modernizacija seizmološke službe otpočela je posle Kopaoničkog zemljotresa nabavkom prenosnih seizmografa. Danas je potpuno modernizovana, a svi podaci mogu se pratiti i na internetu. (http://www.seismo.gov.rs)

Olivera Radaković

Kućica u parku već 117 godina

Prvi korak u razvoju seizmologije u Srbiji učinjen je posle rušilačkog zemljotresa 7. aprila 1893. godine sa epicentrom kod Svilajnca. Geološki zavod Velike škole u Beogradu je tada na inicijativu akademika Jovana Žujovića, upravnika, i profesora Svetolika Radovanovića započeo prikupljanje podataka o zemljotresima. Ova prva organizacija seizmološke službe funkcionisala je samo nekoliko godina. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu je 1906. godine doneo odluku o izgradnji objekta Seizmološkog zavoda na Tašmajdanu čime je započeto sistematsko proučavanje zemljotresa na teritoriji Srbije.