U središtu sela nedaleko od Sokobanje nalazi se rimsko utvrđenje Latin grad, a tu je i osnovna škola iz 1834. sa bežičnim internetom bržim nego u Beogradu.
Karakterističan govor ljudi u pojedinim krajevima Srbije često je jedva razumljiv stanovnicima urbanih naselja nenaviklih da se za pljusak kaže “kad iz oblaka vrne kiša” a za zalivanje povrća “u baštu navrnuti vodu”. Od glagola “vrnuti” nastalo je i ime sela Vrmdža, desetak kilometara udaljenog od Sokobanje, prebogatog izvorima pitke vode, rečicama i potocima.
Atarom sela Vrmdža, u podnožju planine Rtanj na 500 metara nadmorske visine, preliva se mozaik zatalasanih njiva i okolnih šuma bogatih pečurkama, jagodama, kupinama, drenjinama, lekovitim biljem.
Tu je i Vrmaško jezero je, po kazivanju starih ljudi nastalo posle strašne provale oblaka, danas okruženo nedirnutom prirodom i bogato ribom. Nedaleko od jezera, ispod brda, nalazi se vrelo Vrmaške reke koja ka selu teče kroz divnu klisuru, a kroz centar sela protiče i druga rečica – Oravica. U selu je i Crkva svete Trojice a u njenoj blizini najstarija seoska škola u Jugoistočnoj Srbiji, izgrađena davne 1834.
U podnožju planine Rtanj na 500 metara nadmorske visine
U središtu Vrmdže je Latin grad, visoka stena poput štita, rimsko utvrđenje koje se u pisanim dokumentima prvi put pominje u 3. veku, a koje su u 6. veku dograđivali Vizantijci braneći se od najezde slovenskih plemena.
U 14. veku Vrmdža se pominje kao utvrđeno stanište bogatih srpskih vlastelina koji su trgovali sa Dubrovnikom, a posle turskog zauzimanja Sokograda 1413. tvrđavu je razorio Bajazitov sin Musa Kesedžija.
Ostala su dva zida starog utvrđenja i mnoge tajne. Meštani će vam reći da su među ostacima tvrđave nalazili rimske cigle sa brojevima, delove kopalja, kovani bakarni novac, ljudske kosti. Sa Latin grada puca vidik na voćnjake, na reku opasanu vijugavim redom vrba i topola, na vrmdžanske kuće sa crvenim krovovima i na prekrasni moćni Rtanj.
Između dva svetskog rata Vrmdža je bila najveće selo u sokobanjskom srezu, sa preko 500 domaćinstava. Iako ih danas ima svega 200, Vrmdža je jedno od retkih sela u Srbiji gde se broj stanovnika povećava. Priroda, čist vazduh i zdrava okolina privukli su nove žitelje kojima je dosadila gužva i brz život u gradovima. Osim došljaka iz Beograda, Subotice i drugih gradova, među novim stanovnicima je i nekoliko stranaca. Italijan koji se opredelio da, umesto u čarima rodne Venecije, penzionerske dane provede u Vrmdži i Amerikanac koji u selu podno Rtnja komponuje muziku.
Između dva svetskog rata Vrmdža je bila najveće selo u sokobanjskom srezu
Vrmdža je, za srpske uslove, retko selo koje ima vodovodnu mrežu sa planinskih izvora, uličnu rasvetu, skoro svaka kuća poseduje telefonski priključak, a i domet mobilne telefonije je zadovoljavajući. A kakva vas priroda ovde očekuju najbolje svedoči anegdota iz knjige “Despotova vlastela” Andre Gavrilovića u kojoj izvesni Tržnik Radoslav kaže vojvodi Janku: „Priča se čudo o Beogradu. Ne znam, nisam video – al’ ja ne bih poželeo drugog raja od Vrmdže.“
Ako vas put nanese u Vrmdžu za smeštaj vam je na raspolaganju tridesetak registrovanih ležaja za seoski turizam. Ima Vrmdža i kafanu, prodavnicu, etno muzej. A ako baš ne možete bez gradskih navika ponesite lap-top. Verovali ili ne ovde je bežični internet bolji i brži nego u Beogradu.
“Ja ne bih poželeo drugog raja od Vrmdže.“
Branislav Krivokapić za Srbinside
Latin grad, Sokobanja