Zavirite u dušu srpske prestonice

Kada je Branislav prosio Darinku postavio joj je uslov – mora da ima neki porok, ali ona može da izabere da li će njegov porok u bračnom životu biti kocka, alkohol ili žene. Znate li šta je izabrala? Ako izabere kocku, mislila je Darinka, izgubiće dom; ako izabere alkohol – ode i zdravlje; izabrala je žene i živeli su srećno do kraja života.

Znate li o kome je reč? Da, o našem velikom komediografu Branislavu Nušiću i njegovoj supruzi.

Ako volite ovakve priče, ako ste zaljubljeni, ili jednostavno želite da se prisetite ljubavi naših velikana, najbolje je da provedete popodne sa Sanjom Đaković i prošpartate ulicama naše prestonice u takozvanoj „Ljubavnoj šetnji Beogradom“. Spremite udobnu obuću i krenite lagano kroz grad uz priče o velikim ljubavima velikih i malih ljudi, ljubavima koje su utkane u njegove ulice, zgrade, spomenike…

Sanja Đaković je još od studentskih dana počela da se zanima za prošlost Beograda, da čita o ljudima i životu prestonice u neka ranija vremena, koja su sa vremenske distance izgledala lepša i romantičnija od današnjih. Paralelno sa životom i ljudima, zanimala se i za stare zgrade Beograda, istraživala ko ih je sagradio, čije su sve bile, kakvu su prošlost imale. Sledeći svoja interesovanja, na temi Beograda i turizma je i diplomirala na Ekonomskom fakultetu.

– Moj diplomski rad je imao za temu marketinško predstavljanje Beograda na međunarodnom tržištu, iako tih devedesetih godina, realno gledano, tog tržišta i nije bilo. Rad je ocenjen kao dobar, a moj mentor, profesor Ognjen Bakić, koji nažalost nije više živ, preporučio me je za moj prvi posao u Turističkoj organizaciji Beograda. Tamo sam provela svojih pet najlepših godina rada, sa divnim kolegama i još više se zarazila zanimanjem za Beograd – priča Sanja.

I kada je 2000. godine prestala da radi u Turističkoj organizaciji Beograda, zanimanje za prestonicu nije je napuštalo, kao ni druga, davnašnja želja – da stekne licencu turističkog vodiča. Želela je licencu, iako, kako sama kaže, nije bila baš sigurna šta će s njom. Ali takve su želje, često neobjašnjive na prvi pogled. No budući da kurs i nije tako jeftin, nikako nije uspevala da skupi novac i plati ga. Tek kada je počela da radi u jednoj međunarodnoj firmi, usudila se da ispuni sebi želju.

Ljudi vole ljubavne priče

Umesto da kupi, recimo, dva para cipela ili nešto slično, platila je kurs i završila ga 2003. godine. Od tada je godinama paralelno radila dva posla, jedan u firmi, a posle podne i vikendima, turističke ture. Kada je bilo prilike, naravno. A bilo je.

– Kada se pročuje da uradite nešto dobro onda vas ljudi zovu i preporučuju. Bilo je tu vrlo zanimljivih klijenata. Među njima i neki ministri inostranih poslova i druge veoma važne ličnosti koje sam vodila. Bila sam i vodič za dvorove Karađorđevića na Dedinju. Naši ljudi su znali da me po završetku ture pitaju da li radim još nešto i gde još mogu da me čuju. Tada sam shvatila da smo mi svi u turizmu manje – više okrenuti strancima, ali da bi trebalo da se više posvetimo i našim ljudima. Oni žele da neka mesta u svojoj zemlji obiđu sa vodičem, jer i nekome ko je rođen u Beogradu, nije isto obići, recimo, Kalemegdan sam ili sa vodičem.

Ta misao joj je ostala u glavi, a kada joj je 2018. godine nagovešteno da će u firmi gde je radila, dobiti otkaz, brzo je se setila. Tada je dobila i odgovor na pitanje zašto je tako silno želela da ima licencu turističkog vodiča. Više se nije pitala šta će s njom. Krenula je da osmišljava svoje autorske ture. A za njihovu realizaciju joj je licenca bila neophodna.

– Mesec dana nakon što sam ostala bez posla, osmislila sam prvu, ljubavnu šetnju Beogradom. Ona mi se motala po glavi dve – tri godine ranije, ali pošto sam tada radila, ništa me nije teralo da krenem da je realizujem. Međutim, kada sam ostala bez posla, ideju sam brzo razradila – priča Sanja i dodaje da su joj kolege sa kojima se konsultovala oko pokretanja ljubavne šetnje, govorile da će takva tura teško uspeti. Smatrali su da danas ljude kod nas mnogo više zanima da gledaju rijaliti programe, nego da slušaju stare priče o ljubavima, ali je ona verovala da ipak nije tako. I nije se prevarila.

Dozvola za vanbračni život

Gostima priča osam priča. O poznatim i nepoznatim ljudima. Počinje sa najstarijom zapisanom ljubavnom pričom, sa početka 19. veka, između Turkinje Badže i Makedonca Zagla, za koje je Branislav Nušić napisao da su beogradski Romeo i Julija. Slede ljubavne priče poznatih ličnosti: Ive Andrića, Miloša Crnjanskog i Branislava Nušića, zatim manje poznate o porodicama Krsmanović i Antonijević. Kako bi prekratila jednu podužu šetnju između dva mesta za pričanje, gostima pripoveda zanimljivu priču iz Arhiva grada Beograda, iz 1860. godine.

– Radi se o tome da je dvoje ljudi, Andrija Jović iz Savamale i Marija Papić iz Grocke, od uprave grada Beograda tražilo dozvolu da mogu da žive zajedno nevenčano. Marija je udovica sa dvoje nejake dece koju je prevario neki Sarajlija iz Bosne i naterao da iz Grocke u zimsko doba dođe u Beograd, a onda je ostavio na ulici sa dvoje male dece. Na nju se sažalio Andrija Jović iz Savamale i hteo da je primi u kuću, ali je morao od gradske uprave da traži dozvolu da žive vanbračno dok ne stupe u brak. Dozvolu nisu dobili, a zanimljivo je, zapravo paradoksalno, da je tada u Beogradu prostitucija bila legalna. To dokazuju i spiskovi bludnica, kako su prostitutke tada zvali, a ja gostima čitam spisak bludnica kvarta terazijskog i naglasim im da je poduži – kaže uz osmeh.

Veliki dobrotvori

Kako u životu jedna stvar povlači drugu, tako se iz priče o srpskom dobrotvoru Nikoli Spasiću i njegovoj ljubavi prema otadžbini, rodila ideja o još jednoj turi, zadužbinarskoj. Pričajući o Nikoli, Sanja je shvatila da ljudi malo znaju o njemu, iako je srpskom rodu ostavio mnogo i osmislila šetnju stazama manje poznatih zadužbinara.

Na njoj, pored Igumanove palate gostima pripoveda o Simi Andrejeviću Igumanovu, u Prizrenskoj o Golubu i Bosiljki Janić koji su sagradili stari hotel Balkan, a svoju zaostavštinu namenili za podizanje škola i pomoć siromašnoj deci. Zgrada u Kolarčevoj 9. zadužbina je zanatlijske porodice, Naumović Dimitrija, žene mu Anke i sina Vase. Oni koji se odluče na ovu šetnju slušaju i o velikoj dobrotvorki Persidi Milenković, ali i o Velimiru Teodoroviću, vanbračnom sinu kneza Mihaila Obrenovića, za koga mnogi i ne znaju, iako je uz kraljicu Nataliju, bio najveći zadužbinar među Obrenovićima.

Da sa gostima šeta kroz Ulicu kralja Petra, najviše je svojim zapisom o ovoj ulici inspirisao veliki Momo Kapor.

– On je napisao da je skromna Ulica kralja Petra za njega lekcija iz trpeljivosti i prijateljstva, koju je često nemoguće savladati u mnogim bogatijim, glavnim ulicama prosvećene Evrope. Takođe i da kada bi imao pola sata da provede stranca kroz Beograd, vodio bi ga Ulicom kralja Petra – kaže Sanja.

Svoje ture kroz Beograd Sanja Đaković, radi od aprila pa sve dok ima lepog vremena, do oktobra, novembra. Kada vremenske prilike nisu pogodne za šetnju, priprema se za sledeću sezonu, čitajući po arhivima i bibliotekama o temama svojih šetnji.

– Volim da ljudima ispričam nešto novo, a ne ono što svako može da nađe na internetu. Tako sam za zadužbinarsku turu, celu zimu visila po arhivima i u Narodnoj biblioteci Srbije, čitala knjige sa početka prošlog veka, koje ne mogu da se kupe. Dosta saznam i od ljudi. Recimo, Miloš Jurišić, živa enciklopedija Beograda i najveći privatni kolekcionar starih razglednica i fotografija Beograda, ispričao mi je puno toga. I od gostiju koji šetaju sa mnom, a to je jedan divan svet, čujem mnoge zanimljive stvari, pa tim tragom dalje kopam. Sve me to čini zadovoljnom i zaista uživam i u učenju i u druženju sa ljudima na beogradskim ulicama – kaže Sanja.

Beograd je grad bogate istorije u raznim oblastima Neka od njih sigurno će biti i tema Sanjine nove šetnje.

Tekst: Radenka Marković (časopis Moja priča), fotografije: privatna arhiva (prva fotografija u tekstu je preuzeta sa wikimedia.org)

Istorija grada u 1.000 koraka

Moja tura kroz nju nosi naziv „Ulica kralja Petra, istorija grada u 1.000 koraka“. Ona je jedna od najstarijih beogradskih ulica i po mnogo čemu je posebna. Kao što, kako je sam Kapor pisao, povezuje našu Savu i belosvetski Dunav, bila je i centar dešavanja u starom Beogradu. Objedinjava tri religije, u njoj je Saborna crkva, Jevrejska opština, na nju se naslanjaju zidovi Bajrakli džamije.

Teško je i nabrojati šta je sve prvo u Beogradu otvoreno baš u njoj, prva knjižara, apoteka, pošta, hotel. U njoj je postavljen i prvi sto za bilijar, a i prva je umesto turske kaldrme, popločana kockom.

Najavite se!

Više informacija o turama koje Sanja radi možete naći preko njenih fejsbuk i instagram stranica, istog imena –  Ljubavna šetnja Beogradom. Takođe, zainteresovani se mogu prijaviti za šetnju putem telefona broj 063/7741181.