Armija igračaka za bolji svet

Više od 30 godina Milinka Ivanović, medicinska sestra iz Kruševca, sada u penziji, šije ekološke igračke za decu. U početku ih je pravila za svoju decu, dok su bila mala, zatim za prijateljice, koleginice, decu na čije rođendane je išla…

Od kada je pre 17 godina otišla u penziju i kada je konačno imala dovoljno vremena da se posveti svojoj velikoj ljubavi šivenju, počela je da pravi veći broj igračaka, da ih prodaje po raznim sajmovima i bazarima. Od te zarade je uvek izdvajala po jedan deo, kako bi igračke mogla da sašije i pokloni deci iz takozvanih ranjivih kategorija, deci sa dijabetesom, mentalno zaostaloj u razvoju, kasnije i malim migrantima koje su životni putevi iz belog sveta doveli u Srbiju.

Sve je, priča Milinka, počelo kada se pre tridesetak godina njenom kolegi na odeljenju za kožne bolesti, gde je radila kao medicinska sestra, rodio sin, a on je znajući da Milinka voli da šije pitao može li jednog plišanog medu da raspara i da prema njemu od zdravog platna i punjenja, napravi novu, ekološku igračku.

Uradila je kako je on tražio i bila je to njena prva u nizu igračaka koje se već broje hiljadama. Samo onih koje je poklonila, što deci iz ranjivih kategorija, što migrantskoj deci je više od 2.500.

„Uspela sam da ih toliko napravim uz pomoć dobrih ljudi, ovdašnje privredne komore i privrednika. Kao član etno sekcije sarađivala sam i sa princezom Katarinom, koja je organizovala bazare na dvoru, a uvek sam za njih poklanjala poneku igračku. Kada mi je za jedan Vaskrs naručila da napravim 300 igračaka, bio je tu i komesar za izbeglice Vladimir Cucić i primetio kako bi te igračke mogle da se prave i za migrantsku decu u kampovima“, priča Milinka.

Kada je došla kući i pohvalila se svojima kako je napravila dobar dogovor i kako će da šije 300 igračaka, njen sin, kome su Libijci u vreme poslednjeg rata u toj zemlji gde se tada zatekao na radu spasli život i pomogli da se živ i zdrav vrati u Kruševac, rekao je „oni su mi spasli život, a ta deca su ovde ni kriva ni dužna, ja ću ti dati pare za materijale za te igračke“.

Tako je Milinka umesto 300, za migrantsku decu napravila 600 meda, žirafa, kuca, labudova. U Bosilegradu im je i lično delila igračke.

„Poneli smo kolače, sokove, a u dve velike najlonske vreće bile su igračke, tako da su deca mogla da ih vide. Sjatila su se na njih, kolači ih nisu zanimali. Imaju oni tamo i šta da jedu i da obuku, ali igračke nemaju. A deca su to. Najviše vole igračke. Grlili su ih i ljubili. Bilo je dirljivo gledati te scene i u jednom trenutku od silnih osećaja, pripala mi je muka“, priča Milinka.

Emocije su nezaobilazne kada su deca i igračke zajedno. Tako joj i Kruševljanke često pričaju i slikama na mobilnim telefonima dokumentuju, kako njihova deca uživaju u igri ili spavaju sa Milinkim igračkama.

A njoj srce puno. Isto kao i kada ih poklanja deci iz takozvanih ranjivih grupa. Čini to redovno za Novu godinu i Božić.

„Poklanjam deci sa dijabetesom, multiplom sklerozom, gluvonemim, slabovidim, mentalno zaostalim u razvoju… Ove godine sam im poklanjala i maske. Šila sam ih od šifona, mogu da se peru i peglaju. Svakom po 30 maski. Najsrećnija sam kada mogu da poklonim“, priznaje naša sagovornica.

I to ne samo igračke i maske, nego i znanje. Zato decu mentalno zaostalo u razvoju hoće da nauči da sami prave igračke. U udruženju imaju mašine i znaju da obrađuju krpe za sudove i šiju jastučnice. Već ih je naučila da prave srca. Ona im iskroji, a oni ih opšiju i napune. Tako će i igračke.

Svoje ekološke igračke Milinka pravi od šifona, pamučnog platna od koga se šije posteljina. Puni ih silikonskim kuglicama i kao takve mogu da se peru u mašini, jedino ne smeju da se peglaju.

Imaju i sertifikat da ne izazivaju alergiju. Osim što su ekološke, one su i edukativne i terapijske.

„Šijem ih prema starim Burdinim šnitovima, a tada je ispod svake igračke pisalo za kakvo je ona dete. Tako se deci koja su nestabilna i ne mogu dobro da hodaju, preporučuje žirafa, a može i konj; mirnoj deci, pogotovo ako su muška, treba dati slona da se malo aktiviraju, devojčicama da bi bile umiljate, daju se mace“, priča Milinka.

A kako biraju deca? Na bazarima i sajmovima gde ih prodaje, muška deca, kaže, obično uzimaju slončiće, a devojčice žirafe mace i zeke, dok i jedni i drugi, a i njihovi roditelji, rado uzimaju uvek praktične, mekane mede.

„Deca vole i labudove. Doduše neki ne znaju da je to labud, pa viču da je golub, drugi da je guska, neki šotka, ali mnogo im se sviđa onako beo sa narandžastim kljunom“.

Oko igračaka ima dosta posla, da se iskroje, prevrnu, napune, zašiju. Ipak, najteže je, priča Milinka, praviti im i lepiti oči. Svaka ima po dva oka, a svako oko po beonjaču i zenicu, dakle četiri dela za dva oka. Tu u pomoć priskače muž Veroljub i on joj, kako u šali kaže, štancuje delove za oči.

Nisu igračke jedino što vredne ruke ove Kruševljanke stvaraju. Veze ona i stolnjake, miljee, košulje za narodnu nošnju.

Ljubav prema vezu, šivenju i ručnim radovima ponela je iz kuće i nasledila od majke Vere i dede Živojina. Oboje su bili šnajderi, pa je Milinka odrasla među materijalima za šivenje, makazama, koncima. Zanat koji je kao dete ispekla pomaže joj sada u penzionerskim danima da stvara i da sa onim što njene ruke naprave putuje širom Srbije po bazarima i sajmovima. Deo zarade uvek ostavi da napravi igračke koje poklanja deci i tako ih usreći. A to i nju čini srećnom.

Milinka je, inače, član Etno udruženja car Lazar i predsednik Upravnog odbora kruševačkog Udruženja za decu sa smetnjama u razvoju. Stalno je aktivna i nikada joj nije dosadno.

R. Marković

Nagrada za filantropiju

Milinkin rad nije ostao neprimećen. Osim raznih lokalnih nagrada, prošle godine dobila je i VIRTUS nagradu za filantropiju koju dodeljuje Trag fondacija iz Beograda.

Nagrada joj, kako sama kaže, znači mnogo. Drago joj je što su i drugi primetili njen rad, a to joj je i veliki motiv da nastavi da i dalje od ekoloških materijala pravi zeke, mace, mede, žirafe, labudove.

Nagrada je ustanovljena pre 14 godina sa ciljem da oda priznanje kompanijama i pojedincima koji kao darodavci strateški podržavaju razvoj zajednice, dajući najbolji primer drugima. Milinka je dobitnica specijalne nagrade za podršku deci iz ranjivih kategorija društva.

Spremna da pomogne

Dugogodišnji rad u zdravstvu, kada je kao medicinska sestra pomagala ljudima, učinio je svoje, pa i sada, iako odavno ne radi, kada nekuda putuje i naiđe na saobraćajnu nesreću ili u gradu vidi čoveka u nevolji, pritrči da mu pomogne.

Jednom je tako putujući naišla na čoveka koji je krvario. Ni tren nije oklevala, prišla je da mu pomogne, iscepala svoju majicu da mu zavije nogu koju je krvarila. Ostala je u kombinezonu ali nije marila za to. Bilo joj je mnogo važnije da zaustavi krvarenje i pomogne čoveku u nevolji.

Muž Veroljub se ponekad zabrine i pita je što se petlja u sve. A ona mora. Em što je navikla da pomaže, em što je od onih koje unutrašnja energija tera na akciju i koji uvek vuku napred.