Đelem, đelem – od somborskog hotela do svetske himne Roma

Znamenit i svetski uspešan film „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića planetarno je afirmisao romsku pesmu „Đelem, đelem“ (Idem, idem), koja je na Prvom svetskom kongresu Roma (1971) izabrana za romsku himnu. Stihove pesme je, na već postojeću tradicionalnu romsku melodiju poreklom, najverovatnije, iz Moldavije, napisao srpski Rom Žarko Jovanović (postoji beleška o tome da je melodiju pesme u Moldaviji prvi zapisao Duško Radetić, urednik Radio Beograda, poznati, akademski obrazovan harmonikaš i dirigent, te da je tako stigla na naše prostore). Stihovi pevaju o poniženju i masovnom stradanju Roma u Porajmosu (romskom holokaustu u Drugom svetskom ratu).

Pesma je, mada omiljena među srpskim Romima, bila malo poznata, sve dok je, polovinom šezdesetih godina prošlog veka, u somborskom hotelu „Sloboda“ nije čuo filmski režiser Saša Petrović, u izvođenju tamburaškog orkestra somborskog romskog muzičara Mihajla Lakatoša, zvanog Miška Cener. U odlomku „Kako sam pronašao pesmu Đelem, đelem“, iz knjige Aleksandra Saše Petrovića „Sve moje ljubavi – slepi periskopi“, slavni režiser piše: „Ulazili smo u kafanu, a sa podijuma, kroz dim, prezirući galamu, kroz otvorena vrata u noć, leteli su zvuci buduće ciganske himne, pesme „Đelem, đelem“… Jer pesma „Đelem, đelem“… jeste pesma čika Mihajla Lakatoša… U somborskoj kafani pronašao sam ram za moj kritički žurnal broj 1: puteve – drumove, razume se… Pesma „Đelem, đelem“… ne samo da muzički sugeriše osećaj letenja i putovanja, već su joj i reči posvećene putovanju…“ Već u prvom uspešnom Petrovićevom filmu „Tri“ (1965) Cenerov somborski orkestar izvodi ovu pesmu ispred voza, prilikom ispraćaja regruta koji odlaze u Drugi svetski rat.

Somborski tamburaš Mihajlo Lakatoš (Miška Cener) u sceni iz filma “Tri” Saše Petrovića

I dve godine kasnije, prilikom priprema za snimanje najpoznatijeg Petrovićevog filma „Skupljači perja“, posvećenog životu vojvođanskih Roma, poznati režiser se setio somborskog orkestra i pozvao Mišku Cenera da učestvuje u snimanju budućeg čuvenog filma, u kome je pesma “đelem, đelem”, ponovo, odlučujuće prisutna. Upravo je ovaj somborski tamburaš, kako navodi intervju s njim, objavljen u „Somborskim novinama“ u proleće 1968. godine, naučio Oliveru Katarinu, koja je glumila glavnu žensku ulogu, poznatim pesmama koje peva u filmu („Đelem, đelem“, „Aoj Rino sej bari“ i „Nu, nu“). Priča poznavalaca govori da je izvedba pesme „Đelem, đelem“, u verziji somborskih tamburaša, koja je snimljena u filmu “Tri”, bila izvorna, a da je kasnije, prilikom snimanja filma “Skupljači perja”, zbog ispadanja Olivere Katarine iz ritma pesme, Pišta, kontraš Janike Balaža, shvatio da pesmu treba svirati u slobodnom ili rubato tempu, pa je tako i snimljena, te ja takva i postala svetski poznata.

Na snimanju „Skupljača perja“, koji je sniman i u okolini Sombora (romsko naselje kraj Apatina, sa učešćem naturščika i statista iz romskog naselja kraj Bačkog Monoštora), Miška Cener i njegov orkestar proveli su 22 dana. O tome dalje teče priča iz intervjua u „Somborskim novinama“: „Samo jednu sliku (scenu) u kafani gde se pojavljujem sa Oliverom snimali smo jedan sat. Bio sam nešto bolestan i reditelj nikako nije bio zadovoljan mojim likom. ’Mihajlo, ne može se više ovako raditi’, rekao mi je Saša Petrović i dodao: ’Ti moraš nešto popiti’. Odgovorio sam mu da sam bolestan i da ne mogu da pijem, ali na kraju sam, ipak, popio dva puta po dva deci konjaka. Međutim, nisam samo ja pio. Svi su pili, i svi su bili u napitom stanju. Kada je, posle četiri deci konjaka, snimljena scena, Petrović mi je rekao: ’E, sad je dobro ispalo!’“. Kasnije je, zbog ove scene, somborski tamburaš preležao upalu pluća.

Muzička scena iz “Skupljača perja” u kojoj svira Cenerov orkestar (slika levo); Scena iz filma “Skupljači perja” snimljena u romskom naselju kod Apatina (slika desno)

Petrović je svojim filmom postigao velik međunarodni uspeh i bio je to prvi jugoslovenski film ovenčan značajnim svetskim filmskim priznanjima i nominacijama. Osvojio je Gran pri žirija Filmskog festivala u Kanu, kao i Nagradu Međunarodnog udruženja filmskih kritičara. Nominovan je za Zlatnu palmu u Kanu, Zlatni globus i Oskara za najbolji strani film. Tipičan predstavnik tzv. „crnog talasa“, u kome su scene surovo realne, a socijalna tematika naglašena, Petrovićev film ostao je do danas jedno od najuspešnijih ostvarenja domaćeg filma. Njegovoj slavi svakako su mnogo doprinele i sjajne romske kompozicije koje je režiser čuo u izvođenju somborskog tamburaša i njegovog orkestra, koji ih svira i u samom filmu. Na kraju, u već pomenutoj svojoj knjizi, Saša Petrović piše: “Šta da još kažem o Mihajlu Lakatošu? Dragi moji Romi, niko nema srca veća od vaših… I Mihajlovo srce je bilo jedno od najvećih, pravo romsko…”.

Mali Rom sa cigaretom (scena iz filma “Skupljači perja”, slika levo); Zvaničan plakat filma “Skupljači perja” (slika desno)

Na kraju, vredi se podsetiti lepih i tužnih stihova ove istinski moćne i velike pesme:

Gelem, gelem, lungone dromensa
Maladilem bakhtale Romensa
A Romale, katar tumen aven,
E tsarensa bakhtale dromensa?
A Romale, A Chavale

Sas vi man yekh bari familiya,
Mundardyas la e Kali Legiya
Aven mansa sa lumnyake Roma,
Kai putardile e Romane droma
Ake vriama, usti Rom akana,
Amen khutasa misto kai kerasa
A Romale, A Chavale…

U prevodu na srpski jezik:

Išao sam, išao, dugim putevima,
Upoznao sam srećne Rome.
O, Romi, odakle dolazite,
Sa šatorima na srećnim putevima.
O, Romi, o narode.

Imao sam nekada veliku porodicu,
Ali Crne legije su ih ubile
Pođite sa mnom Romi iz celoga sveta
Za Rome su putevi otvoreni
Sada je vreme, ustanite Romi,
Dići ćemo se visoko ako se potrudimo.
O Romi, o narode…

Milan Stepanović (tekst i fotografije; preuzeto sa Ravnoplov.rs)