Baron Filip la Renotieri Ferari, ekscentrični francuski milijarder, vlasnik najvrednijih filatelističkih zbirki, početkom 20. veka zaveštao je Kladovu (gde je svojevremeno vodio brodarsku agenciju), deo svog basnoslovnog bogatstva, ali žitelji ovog podunavskog gradića nikad nisu osetili blagodeti nasledstva, otkriva Ranko Jakovljević iz Kladova, saradnik Istorijskog arhiva Negotina, pisac desetak knjiga o prelamanju svetskih sila na tlu srednjeg podunavlja.
Filip Ferari, plemić i bogataš, poznat kao jedan od najvećih kolekcionara poštanskih maraka do danas, više puta je bio u Srbiji, mnogo je pomagao našim ljudima i ustanovama, postao je prvi počasni građanin Pirota, bio blizak prijatelj kraljevske porodice Obrenović, a dobio je i naše državljanstvo.
Filip Ferari, ekscentrični bogataš i jedan od najpoznatijih filatelista
– U Srbiji se zatekao 1885. godine, za vreme Srpsko – bugarskog rata, kada se preko Pirota vraćao sa jednog od putovanja po Bliskom istoku. Došlo je do incidenta sa stražarima, posumnjali su da je špijun i jedan žandarm je dobio zadatak da ga strelja. Iz zahvalnosti prema vojniku koji ga je poštedeo, Ferari je posle par godina ponovo došao u Srbiju, gde je kasnije postao vrlo ugledan građanin i veliki dobrotvor. U Kladovu se obreo 1890. godine kao vlasnik brodarske agencije koja je gradila Sipski kanal, poslednji u nizu u ovom delu Dunava – priča Jakovljević.
Iz šture arhivske građe očigledno je da je opština Kladovo do 1932. godine pokušavala da ostvari svoje nasledno pravo, ali se nakon smrti advokata Nikole Kapetanovića gubi svaka nit o ovom zagonetnom legatu. U to vreme advokati brojnih Ferarijevih naslednika zastupali su neuverljivu tezu da Kladovo nije platilo naslednu taksu koja je bila vrlo visoka, te da nema nikakvog računa da traži nasledstvo.
Iako preciznih podataka o visini rente koju je Ferari zaveštao Kladovu nema, da ni u kom slučaju ne može biti reč o beznačajnom iznosu svedoče podaci o milionskim vrednostima njegovih zbirki i nepokretne imovine koju je posedovao.
– Prvi tragovi o pokušajima opštine Kladovo da ostvari svoje pravo datiraju od 27. marta 1930. godine kada je prosleđen prvi akt Poslanstvu Kraljevine Jugoslavije u Italiji kojim “Opština moli za dejstvo da naslednici pokojnog Filipa Ferarija plate opštini Kladovo rentu koju je pokojnik zaveštao opštini”.
Ranko Jakovljević iz Kladova, saradnik Istorijskog arhiva
Negotina, pisac desetak istorijskih knjiga
Odgovor na taj, ali i zahtev prosleđen Poslanstvu Kraljevine Jugoslavije u Parizu 02. 07. 1930. godine, gotovo je istovetan: “Kladovska opština imala bi pravo da naplati legat Filipa Ferarija, ali u krunama po sadašnjoj vrednosti sa obavezom da nadoknadi naslednicima naslednu taksu koju su oni platili francuskoj državi usled čega su i ostali imaoci legata smatrali za potrebno da napuste svaki dalji korak“, odnosno “S obzirom na veoma nizak kurs austrijske krune i na vrlo visoke nasledne takse prema francuskim zakonima pojedini naslednici nisu imali nikakvog računa da prime nasleđe” – priča Jakovljević.
Advokati su pritom servirali priču kako “ima mnogo zakonitih naslednika Filipa Ferarija i to u raznim mestima Italije , te je vrlo sumnjivo koji je sud nadležan da reši pitanje u korist opštine Kladovo“. I kao poslednji adut u tvrdnjama da je reč o komplikovanom procesu, te da bi bilo najcelishodnije odustati, navodi se i činjenica da je Filipu Ferariju priznato francusko državljanstvo, a rešenje usvojeno od strane italijanske i švajcarske vlade.
Kladovo danas (http://upoznajsrbiju.com/)
Izvršilac testamenta je bio advokat Vitorio Basini iz Milana, koji zastupa interese u Švajcarskoj pa je Kladovu preporučena intervencija u Generalnom konzulatu u Milanu, preko Ministarstva inostranih poslova u Beogradu, koje je takođe o svemu obavešteno.
– Iznenadnom smrću kladovskog pravnog zastupnika Nikole Kapetanovića, rođenog brata ministra privrede Milana Kapetanovica, univerzitetskog profesora, 1932. godine praktično su prestale aktivnosti na ovom složenom problem, čime se gubi nit za pripovest o Ferarijevom legatu Kladovu – kaže Jakovljević.
Otežavajuću okolnost za nastavak ove zagonetne priče predstavljaju i činjenice da u arhivama Poslanstava Kraljevine Jugoslavije u Italiji i Francuskoj nije sačuvana dokumentacija u vezi sa ovom zaostavštinom. Istorijski arhiv u Negotinu, gde se čuva građa kladovske opštine takođe nema dokumentaciju u vezi sa slučajem Ferari, dok fond MIP još nije sređen.
Kastrirani plemić
Očigledna bezobzirnost Ferarijevih naslednika i prokletsvo blaga kojim je baratao ogleda se i u odluci članova uže familije da ga kao dete kastriraju, ”kako se imetak ne bi rasipao”.
Filip Ferari je od najranije mladosti bio bogataš, ali, na nesreću, do svoje 20. godine nepokretan i vezan za invalidska kolica. Pošto se nije družio sa vršnjacima, glavna zabava, a zatim i pasija, postalo mu je skupljanje poštanskih maraka. Nakon smrti majke nasledio imetak vredan oko 120 miliona franaka uključujući i raskošno zdanje u Ri de Vare koje će kasnije nameniti za parisku muzejsku postavku. Kada mu je umro očuh, ponovo je nasledio ogromno bogatstvo.
Kako je Luka iz Jukovca postao Ferari
Zadatak da ustreli Ferarija dobio je žandarm Luka Stefanović iz sela Jukovca. On se sažalio i poštedeo ga.
“Devet godina po završetku ratnog vihora, Filip Ferari poželeo je da nađe svog spasitelja. Došao je u Timočku krajinu i u Knjaževcu pronašao Luku Stefanovića. Bratimili su se u tamošnjoj crkvi, a plemić De Ferari bogato je nagradio svog pobratima. Podario mu je i prsten sa svojim inicijalima, ponudio mu da dođe da živi u Parizu, ali je Luka to odbio uz obrazloženje da će ga progoniti nostalgija za zavičajem”, kaže Milena Milošević-Mićić, kustos Zavičajnog muzeja u Knjaževcu. Luka je dobio nadimak Ferari, i od para koje mu je pobratim dao otvorio je kafanu u Gradištu. http://www.srpskadijaspora.info
Smilja Jurasović za Srbinside
filatelisti, Filip Ferari, kladovo