Ako postoji kutak za koji se može reći da je prava šteta što u njega nije ulagano, onda je to sigurno selo Jabuka, na pola puta između Prijepolja i Pljevalja, na samoj granici sa Crnom Gorom. Talasasta visoravan na 1.300 metara nadmorske visine, puna je gustih četinarskih šuma, cvetnih livada i polja heljde. Najpoznatija je po Bošku Buhi, legendarnom partizanskom bombašu koji je ovde poginuo i po kome je nazvano ovdašnje turističko naselje sa oko 200 ležaja. Na žalost, objekat više ne radi, a memorijalni park sa bronzanim poprsjima devojčuraka i dečaka, spomenicima stradalima u Prvom i Drugom svetskom ratu, i od četnika i od partizana, prilično je zapušten.
A Jabukom je pola veka odzvanjala dečja graja. Bilo je ovo jedno od omiljenih mesta za rekreativnu nastavu učenika, kod spomenika Bošku Buhi svake godine sastajali su se pioniri iz cele Jugoslavije, a dok se gradila pruga Beograd-Bar ovde je bilo i veliko brigadirsko naselje. Mnogi su na Jabuci provodili zimski raspust, “ubijali” se od sankanja, jeli kajmak i čuveno jabučko kiselo mleko iz zemljanih posuda.
Jabuka je nekada bila pionirska Meka, a danas, umesto dečje graje, odzvanja tišina
Danas Jabukom odzvanja tišina. Turističko naselje ne radi, restoran je zaključan, mnoge kuće su prazne, nova je samo crkva, sagrađena pre koju godinu. Pa ipak, i takvo kakvo je, skriveno od onih koji smišljaju planove o razvoju turizma u Srbiji, ovo selo nudi pregršt mogućnosti za uživanje i odmor od gradske vreve, a zbog specifičnih vаzdušnih strujаnjа naročito je pogodno zа borаvаk dece. Ljubitelji šetnje ovde ne znaju na koju stranu pre da krenu – da l’ stazama koje vode za Donje i Gornje Babine, sela čuvena po dobrom siru, ili kroz šumu pa lagano, ako ste u kondiciji, sve do Kamene Gore. A tu vam je, nedaleko od sela, i Popova pećina sa hodnicima dugim skoro 300 metara.
Ako krenete za Crnu Goru novim putem preko Žabljaka i Nikšića, do ulaza u Boku nedaleko od Risna, obavezno na Jabuci provedite makar sat-dva. Odavde ćete u letnjim mesecima videti vrhove Durmitora, Bjelasice, Zlatara i Jadovnika. A ako prespavate kod nekog od seoskih domaćina nesvakidašnji ugođaj čeka vas kada padne noć. Na graničnom prelazu, sa srpske strane, svetla blješte kao da je reč o granici između SAD i Meksika. Gledajući u nebo čini vam se da ste u kakvoj astronomskoj opservatoriji. A vrhunac nastaje negde iza 21 sat kada jata zvezda počnu da gađaju laseri iz dvadesetak kilometara udaljene diskoteke u Pljevljima.
Branislav Krivokapić
Boško Buha, brigadiri, heljda, pioniri