Preko fudbala postala Srpkinja

Kineskinja koja voli Zvezdu, Čudesne Anine iglice, Ova žena leči kičmu kao od šale, itd, itd… Mnogo je novinskih naslova objavljeno o ženi sa Dalekog istoka koja je Srbiju zavolela kao svoju domovinu. I to toliko da se u svojoj rodnoj Kini oseća kao gost. (Na slici doktorka Bo, fotografija: Nemanja Jovanović).
Doktorka Bo Sjuhua (Xiuhua), u Beogradu poznata kao doktorka Bo, prvi put je videla Srbiju pre trinaest godina. Videla je i ostala.

“Mnogo volim Srbiju. Ona moja druga domovina”, kaže dr Bo na početku razgovora za Srbinside. Naravno, 1997. godine nije ni slutila da će se kroz nekoliko godina živeti na drugom kraju sveta. Po svom, rekli bi, svetom pozivu.

Doktorka Bo, u Srbiji se zove Ana

Doktorka Bo je lekar tradicionalne kineske medicine. Rođena je u glavnom gradu kineske provincije Šandung koja neguje tradiciju i filozofiju čuvenog Konfučija koji se tamo rodio. S ponosom govori o svom poreklu:
“U Šandungu žive najobrazovaniji Kinezi. Mnogo drže do kulture i tradicije, a koliko smo uticajni u Kini govori i činjenica da su sve supruge kineskih predsednika bile iz Šandunga”.
U 16. godini, posle očeve smrti, prelomila je da će da bude lekar. Bila je prva žena koja se posle 10 godina upisala na najčuveniji fakultet tradicionalne kineske medicine. Završila ga je u roku, magistrirala, zaposlila se u bolnici, a potom i vratila na fakultet kao profesor, diplomirajući uporedo i zapadnu medicinu.
Onda se 1997. godine upoznala sa funkcionerima Fudbalskog kluba “Crvena zvezda” čije je fudbalere, dok su boravili u Kini, obilazila mesec dana radi saniranja povreda. Pošto se tradicionalna, prirodna terapija, pokazala izuzetno uspešnom, usledio je poziv u Beograd.

“U Beograd sam došla 2000. godine i potpisala jednogodišnji ugovor sa “Zvezdom”. Od prvog dana sam bila oduševljena Srbijom. Tih godinu dana živela sam u Krunskoj ulici, a kada je istekao ugovor odlučila sam da ostanem”, priča doktorka Bo. Ona i danas govori sa oduševljenjem prisećajući se svojih početaka u Srbiji.

U Beograd došla da leči fudbalere “Zvezde”

“Kako su samo ljudi u Srbiji divni. Mnogo su ljubazni, lepi i kulturni. A Srbija je prelepa zemlja. Ne shvatam kako neko može ovde da živi, a da priča kako ne voli Srbiju”, kaže ona.
Doktorka Bo solidno govori srpski, a svega toga ne bi bilo da prvih godinu dana po dolasku nije pohađala kurs jezika na Institutu u Gospodar Jovanovoj. I tamo je dobila svoje srpsko ime. Radi bolje komunikacije profesor joj je predložio da je zove Ana i ona je to prihvatila.
Dugogodišnje lekarsko iskustvo i više nego pozitivni utisci iz prestonice Srbije “naterali” su je da se posveti privatnoj praksi. Preselila se na beogradski Južni bulevar i osnovala Centar tradicionalne kineske medicine “Fluorish”, koji uspešno vodi 12 godina.
Pacijenti koji su, pred nemoći zapadne, spas pronašli u tradicionalnoj kineskoj medicini uverili su se u njene blagodeti. Potpuno prirodna, “neagresevivna” i u mnogim slučajevima trajno rešava probleme.

Specijalnost doktorke Bo su sva oboljenja kičme, diskus hernija koja je među najčešćim, vrata, migrene, facijalis, meningitis, šlog, neuralgije, bolovi u ramenu, kolenima, zglobovima, hormonski poremećaji, sportske povrede… Terapija se sastoji u primeni četiri tehnike: akupunkture, akupresure, lampe i ventuze.

Uz lečenje Ana ponekad pacijentima i zapeva, a omiljena pesma joj je “Zora je…” Kaže, pesma i radost leče

Ono što dr Bo naglašava jeste da se tradicionalnim metodama otklanja uzrok bolesti, pa samim tim i trajno se leči, za razliku od klasične medicine koja se bavi posledicom. U svemu tome mnogo je važna i uloga pacijenta.
“Za uspešno izlečenje jako je važan pozitivan stav pacijenta i njegovo poverenje u ono što radim. Godine mog iskustva dovele su u moje ordinacije poznate lekare i mnoge poznate ličnosti iz javnog života Srbije”, napominje dr Bo.
Sve ovo u kombinaciji sa prirodnim – biljnim lekovima iz Kine, koje doktorka preporučuje pojedinim pacijentima dovodi do skoro nepojmljivih rezultata, da ne kažemo čuda. Tradicionalna kineska medicina, objašnjava ona, ne leči samo telo, već i dušu.
Doktorka Bo ne krije da pacijentima tokom tretmana ponekad i zapeva. Njena omiljena pesma je “Zora je…”, od Nede Ukraden. Naravno, Nedu je upoznala, a priča kako je jedan pacijent za vreme terapije, čuvši prve stihove ove pesme, pustio suzu.
“Pesme su isceljujuće i ja to govorim pacijentima. Moraju da se raduju, ako žele da budu izlečeni”, kaže ona.

“Kada odem u Kinu, osećam se kao gost, a kada se vratim u Beograd, onda sam kao i svako u svojoj kući”, kaže doktorka Bo

Srbiju je prošla uzduž i popreko.
“Kako je to lepa zemlja. Najviše mi se sviđa Kosmaj, mada mi se prilično dopala i Fruška Gora. Ali šumama i proplancima Kosmaja se uvek vraćam. Stvarno, Srbiju je nemoguće ne voleti”, ponavlja ona po ko zna koji put.
U Beogradu najviše voli Adu Ciganliju, naročito da peče roštilj sa prijateljima, s obzirom da srpsku kuhinju obožava.
“U mom domu su srpska i kineska kuhinja podjednako zastupljene. Ali kada je jelo u pitanju, najlepše je u prirodi”. Često odlazi na ušće Save u Dunav, zemunski kej, Avalu. Voli beogradske restorane i sve bolje govori srpski.

“Ljubav ne treba jezik”, dodaje ona, a na pitanje kako je Srbija uticala na nju zaključuje: “Mnogo sam zahvalna Srbiji. Ne bih mogla da zamislim da budem na drugom mestu. Kada odem u Kinu, osećam se kao gost, a kada se vratim u Beograd, onda sam kao i svako u svojoj kući”.