Smrtonosan telefon

Brana Cvetković, 23. 6. 1906.

Već znate, da je Beograd kao u kavezu — sav je ozgo isprepletan žicama! Onaj uzvišeni patroldžija na Kapetan – Mišinom zdanju, gleda ceo Beograd kroz žice. Vidi nas kako gmižemo sasvim k’o u kavezu. Pa onda znate i to, da je većina tih žica telefonska. I Aleksandar Grehem Bel kad je 1877. godine izmislio telefon, nije ni sanjao, da će čak i Beograd da se koristi njegovim izumom. Al’ eto, Beograd se koristi njime.

Beograd se koristi, a Beograđani? E, to je sasvim odvojeno od Beograda. Beograd dobije mnoge novitete prosto lično za sebe, a na štetu Beograđana. Dobije na primer novu kaldrmu s nasipom, na očevidnu štetu očiju Beograćana. Električni tramvaj na ukras Beograda, ali kao smrtonosno sredstvo za Beograđane. Tako je i s telefonom. On je uveden da se vidi: da se i Beograd moderno nosi, da se barabari u modi s najvećim varošima, a Beograđanina spopadnu dve groznice, jedna troletnica i jehtika, dok telefon uvedu u njegovu kuću.

Stari Beograd

Javili ste recimo danas, da vam sprovedu telefon i kad ste to učinili, onda možete mirno čekati dugo i dugo i opet ne dočekati da iz svoje sobe, na svome telefonu viknete: Halo!…

Molim vas evo primera: Pre neki dan je umro jedan Beograđanin; ono i toga dana, kao i svakog dana, umrlo je više Beograđana, ali oni ostali nisu stajali ni u kakvoj vezi s telefonom. Upravo, ni pokojnik nije stajao ni u kakvoj vezi, on je samo dugo i dugo žudio za telefonsku vezu. Ali uzalud. To je ovako bilo:

Gospodin Jova, (Jest’ on se zvao Jova) pre tri godine javio je telefonskoj upravi da mu sprovedu telefon, Uprava je odgovorila, da će to učiniti u vrlo kratkom roku, Prošao je duži rok, a telefona nema. G. Jova napiše učtivo pismo i upita šta je s njegovim telefonom? Telefonska uprava najučtivije odgovori, da će u najkraćem roku namestiti telefon. Onaj prvi „kratki rok“ dugo je trajao, a ovaj „najkraći“ trajao je još duže.

G. Jova lično ode Upravniku telefona i on mu lično obeća da će odmah on doći na red, to jest njegov telefon. I to „odmah“ bilo je gore no kelnersko „odmah“. G. Jova se načekao živ. Prošla je godina dana. Telefona nema. Ulazi se u drugu polovinu druge godine, telefona još nema. G. Jova je još dvaput opomenuo upravu za telefon, pa onda ostavi vremenu da reši to čekanje!

Nastala i treća godina čekanja, G. Jova ne ide više ni u kafane, ne ide od jeda, jedi se kad čuje da zvrči kafanski telefon! Kafanski zvrči, a njegov? Prosto da izludi čovek. Posle, jedi se i zato, što ga u kafani niko ne pita: „Kako je g. Jovo?“ nego: „Dobi li telefon g. Jovo?“ ili: „Kako vaš telefon g. Jovo?“.

To je užasno. Čovek se lepo razbole. Pade u postelju i svakog dana sve gore. Dolaze doktori, odlaze doktori; vrte glavom! A čim doktori vrte glavom, onda odmah treba tražiti potpise na menicu, radi sarane bolesnika. Držali su i jedan konzilijum. Pa — ništa.

— Šta ste našli? — pita lekare g. Jova, iznemoglim glasom.

— Ništa. — Odgovaraju lekari.

— Naravno ništa, — veli g. Jova, — da je moglo da se nađe, ne bi se ja ni razboleo. Al’ eto, kumi, moli, preti, pa ništa…

— Ama, šta to ?

— Pa, telefon! Telefon me razbole… Telefon me upropasti!… To je telefonska jektika. Od nje patim! — i g. Jova se zakašlja i prekide jadikovanje.

Posle pet dana umro je.

Kad su posle sarane otvorili testament, bilo je i ovo mesto :

„Mome sinu, kome je sad 11 godina, stavljam u amanet da stavi u amanet svome sinu, da njegov sin vrati telefon, kad ga budu doneli, jer će se svakako nameštanje telefona u mojoj kući izvršiti, kad moj praunuk bude punoletan. Toga dana neka na moj grob zapale sveću od dve i po kile i nek mi preliju grob. Lakše će mi biti…

Jadan g. Jova.

Eto, zašto je kod nas ustanovljen telefon. I ko hoće da dobije galopirajuću telefonsku jehtiku ili bolje ,,halo – jehtiku“ neka se pretplati na telefon, i neka traži da ga odmah nameste, pa ako mu telefon bude namešten za života, opisaću ga kao najsrećnijeg čoveka pod suncem, koji je za života dobio telefon.

Onda bi se i g. Jova prevrnuo od muke u grobu.

Iz ovoga vidite brzinu našeg telefona, i neka vam bude ovo naravoučenije: Ako nemate telefon, nemojte ga ni tražiti, ali možete tražiti telefon za vašu decu, koja će se tek roditi i budite uvereni, da će ta vaša deca, dobiti telefon na dan punoletstva svoje dece.

Za Srbinside priredio Milorad Jovanović