Užička jagnjetina za Evropu

Blic, V. Lojanica

Po standardima nekog ondašnjeg “poglavlja”, uz privilegiju da budu jedini u Srbiji, Užičani su još u 19. veku izvozili meso u Evropu.

Beneficiju da Užice bude prva varoš u Srbiji gde se trgovalo jagnjećim pečenjem odobrio im je knez Miloš Obrenović, a njegov praunuk kralj Aleksandar zadao je stroga pravila kako bi plećke, rebarca i zaponjci našli put do evropskih tržnica.

– Knjaževom uredbom iz prve polovine 19. veka Užice je proglašeno za jedini grad u kome se moglo prodavati pečenje na panju. Do tada su samo Turci mogli da trguju pečenim mesom. Miloš je, želeći da stvori konkurenciju Turicma i ekonomski ojača varoš u pograničnom području prema Crnoj Gori i Bosni, doneo ukaz u kome je dozvolio prodaju pečenja i čerečenog mesa – priča Zorica Arnautović iz Istorijskog arhiva Užice.

 Užice je knez Miloš Obrnović proglasio za jedini grad u kome se moglo prodavati pečenje na panju

Ono što je Miloš započeo, njegov praunuk Aleksandar Obrenović je unapredio. Želeći da pečat uređene, moderne države stavi i na stočarstvo ustanovio je 1895. “Pravila za slobodno klanje goveda za prodaju mesa u sirovo u opštini Užičkoj za vreme od 1. januara 1896. do 1. januara 1897”. Ovaj dokument postoji u Arhivu i svedoči da su užički trgovci i mesari poštovali “evropske standarde”. Aleksandar 1898. donosi i pravila za klanje sitne stoke i svinja u Užicu.

– Koji bi stoku ili svinjče klao za prodaju mesa pa zakupcu ne bi javio da meso premeri, smatraće se za krijumčara i platiće osim redovne i četvorostruku arendu za kaznu… – piše u dokumentu.

– Sve to je rađeno zbog ubiranja poreza, ali i svesti o zdravstvenoj zaštiti stanovništva. To je dokaz koliko su Obrenovići težili modernom ustrojstvu, da od zaostalog društva naprave savremenu državu – objašnjava Zorica Arnautović.