Među 98 članova Beogradske filharmonije osam je kontrabasista. I svi su muškarci. Žene koje sviraju ovaj instrument vrlo su retke. Jedna od njih je dvadesetogodišnja Jelena Vanucić iz sela Gornjane kod Bora, zbog predivne prirode poznatog po nazivu „mala Švajcarska“.
Posle deset godina provedenih u Školi za muzičke talente u Ćupriji, koju je završila u klasi profesora Aleksandra Blagojevića, Jelena je ove godine upisala Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu (FMU) kao jedna od dvoje mladih muzičara koji su primljeni na grupu za kontrabas o trošku budžeta. Ali početak nije bio ni lak, ni jednostavan.
– Iako su uslovi u Ćupriji izvandredni, Jeleni sa osam-devet godina nije bilo lako da se privikne na domski smeštaj. Ipak, vremenom je prestala da pati za kućom, svirala je čelo, napredovala. A onda je usledio šok. Posle četiri godine odlučila je da ostavi čelo i prihvati se kontrabasa. Bilo nam je teško da se s tim pomirimo ali, kao i uvek, podržali smo je i nismo se pokajali. Mada još nismo skupili pet-šest hiljada evra koliko košta ozbiljan profesionalni kontrabas – priča Jelenina majka, Seka Vanucić, energična i preduzimljiva žena, četrdesetogodišnjakinja koja je već baka – Jelenina starija sestra (23 godine) nedavno se porodila.
Selo Gornjane zbog lepote prirode nazvano je “mala Švajcarska”
U Gornjanu, vlaškom selu smeštenom na oko devet hiljada hektara prostranoj visoravni okruženoj planinama Veliki Krš, Mali Krš, Stol i Deli Jovan, roditeljstvo u pubertetskim godinama nije neuobičajeno. Nisu retki ni vredni ljudi koji brižljivo vode računa o svojim imanjima. Ali primer Grade i Seke Vanucić posve je jedinstven. Malo gde ćemo u seoskim sredinama pronaći bračni par koji je prepoznao talenat svog deteta i u njegov razvoj uložio silan rad, strpljenje i novac. Iako je u pitanju zanimanje od koga se niko nije obogatio.
Ali Vanucićima se „isplatilo“. Do sada je Jelena učestvovala na više značajnih koncerata, u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila je Prvi stav Dragonetijevog Koncerta u A-dur, svirala je s Kulundžijom, odradila i poneku tezgu, ubrala prve honorare. Dok nam pozira s kontrabasom nalik onom Burduševom iz Lazićevih “Muzikanata“, simpatičnim ali nedostojnim njenih muzičkih kvaliteta i ambicija, objašnjava zašto je između FMU i poziva iz Temišvara, gde su joj nudili stipendiju od 1.500 evra mesečno, izabrala Beograd.
Jelena Vanucić sa kontrabasom
– Želim da prvu godinu završim na FMU, a onda da odem Salcburg – kaže Jelena, vanserijski muzički talenat i sasvim obična devojka koja, pored Fejsbuka i zaljubljivanja, najnormalnije obavlja sve seoske poslove. Poput branja kupina u čemu smo joj na dan naše posete sa zadovoljstvom pomagali.
A kupine – k’ o omanje šljive. Takvih nema na pijaci. A tek rakija od kupina, prepečenica, a melem, grlo je jedva oseća. Samo klizi uz sireve koje Seka pravi otkupljujući mleko iz čitavog sela, vlaške palačinke, homljsku jagnjetinu…
Grada i Seka Vanucić obrađuju 15 hektara, sirom, pilećim i ćurećim mesom snabdevaju restorane i hotele u okolini Bora i, za razliku od uobičajene kuknjave poljoprivrednika, tvrde da se na selu može lepo živeti. I mada im dan već traje 25 sati, ozbiljno se spremaju i za bavljenje seoskim turizmom. Ko zna, možda će jednog dana ovdašnja etno turistička ponuda biti obogaćena nesvakidašnjim aranžmanom – vikendom u Gornjanima, u domaćinstvu iz kog je potekao virtuoz koji je muzičku akademiju završio u Mocartovom Salcburgu.
Branislav Krivokapić za Srbinside
Fakultet muzičke umetnosti, Gornjane, Jelena Vanucić, kontrabas