U kalendaru ljubitelja dobre kapljice iz Subotice, a i šire, druga subota novembra je takoreći „crveno slovo“. Tada se održava Festival mlade rakije u Ljutovu, kod Tavankuta. Kažu da na dan tog „pokretnog praznika“ ne treba raditi teške poslove i davati velika obećanja. Za hodočašće valja nazuti staru obuću i uzdržati se od mešanja pića, da vas sutra ne bi bolela glava.
Organizatori su izbrojali da je na ovogodišnjoj Ljutovskoj rakijadi, koja je po 14. put održana na salašu porodice Kopilović, bilo nekoliko hiljada posetilaca, uz 43 izlagača, na čijim štandovima se točilo desetak vrsta „čarobnog napitka“ – od viljamovke, jabukovače, kajsijevače, šljive, dunjevače i loze, do rakija od trešnje, breskve i meda. Oko 110 takmičara poslalo je više od 300 uzoraka, koje je ocenjivao stručni žiri predvođen profesorom doktorom Ninoslavom Nikićevićem, našim vodećim ekspertom za rakije, i izabrao najbolje – prvu nagradu festivala dobio je Marin Skenderović za viljamovku, druga je bila dunja destilerije „Pjur frut“ iz Rače, dok je treće mesto osvojio Darko Milunović za šljivu.
Fotografija (levo) za uspomenu: Marin Skenderović (sa peharom u uzdignutoj ruci) osvojio je prvu nagradu Festivala za rakiju viljamovku
– Ocena žirija je da je ova godina, generalno, bila bolja za rakiju nego prethodna. Neki uzorci su bili izuzetno kvaliteni, naročito u kategorijama dunje, viljamovke i kajsije. U kategoriji kajsije imali smo i najviše prijavljenih uzoraka – čak 74. Takmičari su došli bezmalo iz svih delova Srbije. Cilj nam je da domaću rakiju podignemo na viši nivo, promovišemo male proizvođače i tradiciju pečenja rakije u Subotičko – horgoškoj peščari, da se ne pije sve i svašta, nego ono što je zaista kvalitetno – objašnjava Saša Kopilović, organizator ove manifestacije.
Pobednik 14. festivala mlade rakije u Ljutovu Marin Skenderović sa suprugom i ćerkom (fotografija levo)
Bogata ponuda različitih rakija (fotografija desno)
Pobednik Marin Skenderović došao je bukvalno iz komšiluka, pošto se njegov salaš nalazi na 500 metara udaljenosti od imanja Kopilovića.
– U mojoj kući, proizvodnja rakije je porodična tradicija. Prošle godine sam na ovom festivalu osvojio srebro za viljamovku, pa smo se trudili da poboljšamo kvalitet i u tome uspeli – izjavio je Skenderović za „Srbinside“.
Kad jedna čašica vuče drugu
Dok se na većini sličnih festivala samo šalju uzorci i ocenjuju, publika je u Ljutovu, da tako kažemo, u prisnijem dodiru sa rakijom, što svemu daje posebnu draž. Za 550 dinara, koliko košta ulaznica, dobija se rakijska čašica, koja je ujedno i propusnica za neograničenu degustaciju na štandovima izlagača, gde će vam, osim pića, često ponuditi i meze – kulen, kačkavalj, kisele krastavčiće i slično.
„Uzrokovanje“ smo, po preporuci, započeli viljamovkom Šandorčanina Zlatka Tomića, ispečenom dva dana uoči Ljutovske rakijade. Ovo mu je, kaže, peti put da ovde dolazi, a najveće dostignuće druga nagrada Festivala, baš za viljamovku.
– Godinama se bavim uslužnim pečenjem, ali smo na takmičenja krenuli iz inata, jer su šogoru rekli da ne ume da napravi dobru rakiju. A kako da bude dobra, ako nemaš kvalitetno voće? Dobru rakiju ćeš prepoznati tako što kad popiješ jednu čašicu, ona vuče drugu. Nema šta da se stresaš – kaže Tomić.
Zlatko Tomić na svom štandu
Inače, mnogi od ovdašnjih izlagača su dobitnici medalja na drugim rakijskim takmičenjima, tako da se odlično piće može dobiti po pristojnoj ceni. Jedan od njih je Predrag Pandurov, bajker, ratar i pecaroš iz Kikinde, koji je nedavno osvojio četiri zlatne i tri srebrne medalje na Rakijadi u Pančevu. Zanimljivo je da mu je to bilo prvo učešće na manifestaciji tog tipa. Kroz razgovor, uz „bajkerku“ od dunje, saznali smo, između ostalog, da „kruška“ mora da odleži šest godina kako bi se iz nje izvukla maksimalna aroma.
Bajker Predrag Pandurov (u sredini)
Zlatno rakijsko pismo koje je dobio Pandurov (fotografija desno)
– Za mene je ovo hobi i tako će i ostati. U pravljenju rakije pomažu mi kolege bajkeri, sa njima je najviše i trošim, pa se može reći da funkcionišemo kao nekakva bajkerska komuna. Za dobar destilat treba ispuniti nekoliko uslova – koristiti zrelo i čisto voće, zatim sledi pravilno sitnjenje, kontrolisana fermentacija, pravovremeno pečenje i pravilno odležavanje – objašnjava Predrag, koji se i u Ljutovu okitio sa velikom zlatnom i tri srebrne medalje, a dobio je i pehar za najbolje ocenjenu „višnju“.
Ni Egzit ni Guča
Posebna priča Festivala mlade rakije u Ljutovu su posetioci, i to u najboljem smislu. Ima ih sa raznih strana, mada preovlađuju lokalci. Ovde se mogu videti žene i muškaraci svih životnih dobi, uključujući i majke sa malom decom – to su, ukratko, ljudi koji znaju da uživaju u piću, a da ne poblesave. U Ljutovu, hvala Bogu, nema onakvih scena potpune razuzdanosti, kakve se, recimo, mogu videti u Guči ili na Egzitu. Kako vreme odmiče, dešava se da neko slučajno prolije piće iz čaše, ili da nekome klecnu kolena, ali se sve, uglavnom, na tome i završi.
Pravo osveženje: Jabuke su bile besplatne (fotografija levo)
Gde je rakija, tu je i veselje (fotografija desno)
Zahvaljujući šandorskim vezama, svratio sam i u bekstejdž, iza glavne bine, gde je vredna multinacionalna ekipa kuvara pripremala čvarke. Zapisao sam i njihova imena: Miroslav Rudinski, Marinko, Atila (koji osmu godinu kuva čvarke na Festivalu), Mirko i Đile. Za dva dana, rekli su mi, skuvali su 700 kilograma slanine.
– Juče sam bio za kazanom do osam sati uveče i posle otišao da obavim neki posao, tako da sam legao oko jedan posle ponoći. Jutros sam ustao u pet, da bismo ovde sve uradili na vreme. Ovo je zadnja tura i nadam se da ću stići da malo prošetam okolo, pre proglašenja pobednika – kazao mi je Rudinski.
Ovi ljudi, kao i toliki drugi koje sam upoznao u Ljutovu, rade to što rade iz ljubavi. Zato što to vole. Atmosferu na ovoj svetkovini, najbolje je, možda, opisao onaj veseljak, koji je, u epizodi emisije „Marka Žvaka“, posvećenoj Ljutovskoj rakijadi, pomalo zaplićući jezikom, rekao: „Toliko pozitivne energije, svi pijani, niko nikome ne jebe mater, niko nikoga ne vređa, toliko pozitivnog… ja ne mogu to da opišem“. Taj gospodin se zove Gabor Rudić i sreo sam ga u masi ljudi na ulazu, sa dvojicom prijatelja. Još uvek ga, kaže, prepoznaju, ali sve manje, jer je od one emisije prošlo tri godine. Zanimalo me je da li je zadovoljan u kom se pravcu razvija Festival, koji je vremenom postao znatno posećeniji, nego ranije.
Gabor Rudić (u sredini) sa prijateljima
– Znaš kako, ja mislim da se uopšte ne razvija, praktično je sve isto kako je bilo i zato sam zadovoljan. To je ta opuštena atmosfera, znaš šta hoću da kažem, da ne citiram sam sebe…
Petar Blečić
Aroma mlade rakije
Mlada rakija se pije nekoliko meseci posle pečenja, ne odležava, a kvalitet se određuje u zavisnosti od toga koliko se u piću oseća aroma voća od koga je napravljena. Jača je od rakije koja je odležala. Ipak, ponuda na Festivalu u Ljutovu toliko je kvalitetna da vas neće boleti glava, čak i ako popijete malo više nego što ste sebi smeli da dozvolite.
Skromni počeci
Festival mlade rakije u Ljutovu organizuje Udruženje proizvođača i ljubitelja rakije „Subotička peščara“ (https://www.facebook.com/ljubiteljirakije.subotickapescara/), u znak sećanja na poznatog i uglednog poljoprivrednog proizvođača iz ovog kraja, Blaška Kopilovića. Počelo je skromno, tako što se desetak drugara koji su pekli rakiju okupilo da je degustiraju i međusobno uporede. Danas je ovo, bez preterivanja, jedan od najboljih festivala mlade rakije u Srbiji.
Festival mlade rakije, kajsija, Ljutovo, rakija, salaš, Saša Kopilović, Subotica, Tavankut, viljamovka, višnja