Prve žene piloti

Elektronski časopis Serbum 

Posle Prvog svetskog rata, nekolicina pilota – veterana i heroja iz 1.300 kaplara, predvođeni Tadijom Sondermajerom, pionirom vazduhoplovstva u Srbiji, Matijom Hođerom, Fridrihom Rotom i Aleksandrom Derokom osnovali su Kraljevski vazduhoplovni klub “Naša krila”. Glavni program, koji je dogovoren u kafani “Kod belog orla”, odnosio se na razvoj i napredak vazduhoplovstva, otvaranje novih aerodroma po Jugoslaviji, ali i školovanje ženskih pilota.

Zavolevši avijatiku, a živeći u okolini gde se stalno osećao miris benzina i ulja, i svakodnevno čulo brujanje motora i dovikivanje pilota, Danica Tomić postala je prvi ženski avijatičar sa dozvolom pilota u Srbiji i čitavoj Jugoslaviji.

Danica ,,Dženi“ Tomić (foto: Serbum)

Pažnju beogradskih novinara koji su je opisali kao prvu ženu koja je letela nad provalijom od 2500 metara privukla je 1928. godine. Danica ,,Dženi“ Tomić, supruga majora legendarnog 6. lovačkog puka Miodraga Tomića, zadivila je sve svojim lupinzima i drugim akrobacijama. To se deslilo 18 godina nakon što je prva žena na svetu, izvesna Remon de Laroš, završila pilotsku obuku i dobila dozvolu francuskog aerokluba.

Po nagovoru supruga Miodraga, najboljeg srpskog avijatičara iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, u avgustu 1933. godine, Danica je položila ispit za turističkog pilota i postala prva žena u Jugoslaviji sa letačkom dozvolom. Polagala je pred komisijom koju su činili major Sergej Šebaljin, kapetan prve klase Siniša Nikolić, poručnik Dragomir Simović i zastupnik državnog delegata na aerodromu ,,Beograd“ Zvonimir Megler. U celoj svojoj klasi bila je vidno najbolja, bolja čak i od iskusnije Kristine Gorišek Novaković, tako da je aeroplanom poslednji aterisaž izvršila u 19 časova. Novakovićeva i Zagorka Plećević, koje su pre nje laširale, dobile su dozvole tek sledeće 1934, u Zemunu.

Tokom Drugog svetskog rata, srpski heroj major Tomić pao je u zarobljeništvo kao i većina jugoslovenskih pilota, a o Danici se gubi trag sve do kraja rata kada su, po pretpostavci, zajedno otišli u Ameriku i zaborav.

Jelena Stefanović Križaj, Milka Blaćanin Hamza i Olga Andasura Šnajder (foto: Serbum)

Nakon Dženi, broj ženskih pilota je rastao, pa je do početka rata odškolovano na desetine žena pilota, koje su sve morale, u ratnim pripremama, 1939. godine, proći vojni razdeo obuke, koji je održan na aerodromu u Smederevskoj Palanci. Bile su to Olga Andasura Šnajder, Jelena Stefanović Križaj, Milka Blaćanin Hamza, Milinka Amidžić Stefanović, Mila Matejić, Viktorija Čadež, Vera Milivanović i čuvena Marija Draženović Đorđević. Marija Draženović, rođena u Borovu, završila je pilotsku obuku sa nepunih petnaest godina vešto letevši Zlinom XII.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Marija je sa roditeljima prebegla u Šabac, i tamo ostala do oktobra 1944. Odazvavši se vrhovnoj komandi NOVJ, prošla je kratku obuku u Pančevu, a onda raspoređena u 113. lovački puk u Rumi. Letela je na Polikarpovu Po – 2i Jakovljevu Jak – 9, prevozivši poštu i lekove. U želji da se direktno bori protiv okupatora, jednom prilikom je ukrala avion Iljušin Il – 2 Šturmovik i dejstvovala po prvim linijama fronta. Pilotski velikan i komandant 113. lovačkog puka, Arsenije Arsa Boljević od tada je Mariju uvek vodio u paru, čak i tokom bombardovanja nemačkog voza kod Vinkovaca. To je bio prvi borbeni let jedne žene na Balkanu, nakon čega je učestvovala u još 60 borbi i zadataka. Posle rata, njen puk je prebačen u Skoplje, gde je letela ravnopravno i uz poštovanje muških kolega sve do 1947. godine, kada je napustila vojnu karijeru i orijentisala se na porodicu.

Uroš Papeš (http://serbum.com/?p=2482)