Za Oliveru Radić iz Orahovca šaranje vaskršnjih jaja predstavlja vezu sa precima. Preko njene majke sa babom i sve tako do prvih žena mironosica koje su objavlјivale Vaskrsenje Hristovo noseći u korpi jaja koja su se pred očima onih koji su sumnjali u Vaskrsenje, obojila u crveno.
– Šaranje jaja – kaže Olivera – nosi i molitvu za one kojima će se jaja darivati. Za decu, roditelјe, prijatelјe, rođake… Divan je to osećaj! Radost, tradicija, lјubav, sloboda, jer šta je Vaskrsenje ako nije lјubav i oslobođenje od okova kojih je ovaj svet pun.
Jaja je počela da šara od detinjih dana, sa sedam – osam godina. Prvo kroz igru, a posle su na jajima počele da se pojavlјuju i ozbiljnije šare.
Gotovo sve žene u njenom komšiluku su šarale jaja, svaka na svoj način. Najviše je gledala kako šara njena majka Milica. Ona je najviše šarala cvetove. Ujna Gordana je pak šarala i saksijice sa cvećem i listovima.
Kada je krenula u školu, pridružila se drugarici Miri koja je sa svojom babom šarala kraj ognjišta.
– E, to je bio doživlјaj! Imali su jednu odvojenu kućicu u dvorištu i u sredini kuće ognjište. Tu bi baba, svi smo je zvali mati Nada, založila vatru, a iznad bi okačila verige i mali kotlić u kojem su se jaja grejala u vodi. Uzimali smo po jaje, lepo bismo ga obrisali, šaralјajku, spravu kojom se jaja šaraju, zagrevali na ognjištu, umakali u vosak i šarali. Kad se setim kako su bile smešne moje prve šare, neke krivudave linije, cvetići sa nejednakim laticama, leptiri, ribe – priča Olivera i dodaje da je s godinama njena ruka koja je držala šaralјajku bivala sve čvršća, potezi oprezniji, šare jasnije.
Sada, svake godine za Vaskrs ofarba najmanje 100 jaja, a najviše koliko je za jedan Vaskrs obojila bilo je 400 komada.
– Kada je sin išao u Crkvenu gimnaziju u grčkom gradu Kilkisu, po šezdesetak jaja bih slala njegovim drugarima i profesorima. Oduševlјavali su se šarama. Kada je dvoje starije dece studiralo u Beogradu, slala sam i njihovim prijatelјima. Vole lјudi vaskršnja jaja našarana voskom na starinski način.
Jaja šara raznim motivima. Najvažniji je krst, simbol hrišćanstva, raspeća i vaskrsenja. Sa njim i počinje šaranje jaja. Krst ukrašava tačkicama, listićima, cvetićima.
– Šare nastaju zavisno od raspoloženja. Nekad kopiram one iz ranijih godina, a nekad šare smišlјam u hodu. Retko našaram dva ista jajeta. Svako je unikat.
Da našara jedno jaje treba joj najmanje deset minuta, a najviše pola sata. Šara ih šaraljajkom, specijalnom alatkom napravljenom za ovu svrhu.
Ona se sastoji od drvene drške dugačke oko 15 centimetara i glave. Glavu čini metalni, bakarni ili srebrni klјun čiji vrh štrči ispred, a zadnji deo, koji se širi kao levak, pričvršćen je za dršku pamučnim koncem i istim koncem lepo obmotan pa podseća na glavu neke ptice. Ta glava, odnosno konac, se umače u istoplјeni vosak, zatim se zagreva i vosak kroz klјun iz šireg dela teče ka užem i povlači crte po jajetu, slikovito objašnjava Olivera. Inače, primećuje ona, lakše se šara jaje kada je mlako, a ne hladno.
Na jajima su često ukrasnim slovima ispisana imena lјudi kojima su namenjena, a tu su i natpisi: Srbija, Kosovo i Metohija, Velika Hoča, Orahovac…
– Šaralјajke u Orahovcu pravi čika Pera Mojsić, a u velikoj Hoči je pravio Vesko Milić, koji se nedavno upokojio, ali je zanat nasledio njegov sin Nenad. Sećam se kada sam bila dete da je šaralјajke pravila i jedna baka u komšiluku. Zvala se Rada. Volela sam da sedim kod nje i gledam kako zubima savija listić srebra i od njega pravi klјun. Posle ga obmotava pamučnim koncem koji je uzimala sa razboja.
Pripreme za Vaskrs u Orahovcu počinju u četvrtoj sedmici Vaskršnjeg posta, a sreda u ovoj sedmici se u našem narodu naziva sredoposna sreda. Toga dana, u ranu zoru, počinje šaranje jaja. Sledećeg dana se jaja farbaju.
Olivera Radić, nastavnica srpskog jezika u orahovačkoj Gimnaziji
– Prvo jaje koje se oboji, takozvani strašnik, mora da ima nacrtan krst, ili više manjih krstića, jer u krstu, kao simbolu vaskrsenja, ogleda se i zaštita čitave porodice u kojoj se strašnik čuva. To jaje se na Veliki četvrtak prvo ofarba i njime se deca pomažu po licu unakrst da bi bila zdrava. Ofarbani strašnik se iznosi iz kuće u polјe kada je velika grmlјavina, jer se veruje da će vinograde i useve zaštititi od grada i vremenskih nepogoda – kaže Olivera.
Među običajima vezanim za Vaskrs je i lazarički običaj. Izgleda tako što po tradiciji staroj vekovima, u noći uoči Lazareve subote, na kapiju svakog pravoslavnog doma u Velikoj Hoči i Orahovcu zakucaju Lazarice. To su devojčice obučene u narodnu nošnju koje idu od kuće do kuće i ukućanima pevaju stare lazaričke pesme, a domaćice ih daruju šarenim jajima, slatkišima, novcem, čarapama, maramama.
Vaskrsenje, kao praznik nad praznicima, u Orahovcu i Velikoj Hoči, se obeležava pre svega liturgijom. Ona se služi u ponoć u crkvi Uspenija presvete Bogorodice.
Okupe se i mladi i stari i deca i od sveće upalјene u oltaru, koju pred carskim dverima drži sveštenik, svi upale po jednu malu sveću i sa njom idu u ophod oko crkve.
Najvažniji deo proslave je evharistija, odnosno sveto pričešće kojem se pristupa posle višenedelјnog vaskršnjeg posta.
– Svi čekaju kraj liturgije, kada sveštenik uz naforu svakom daje po vaskršnje jaje i već se tu u crkvi kucanjem jajima čestita Vaskrs. Svi su radosni jer Vaskrsenje Hristovo dolazi posle stradanja na krstu pa se nadaju da će i za stradalni narod na Kosovu i Metohiji doći Vaskrsenje. Kada, to samo Bog zna.
Deca od ranog jutra obilaze domove kumova, rođaka, komšija i čestitaju praznik a od domaćica dobijaju crveno, šarano vaskršnje jaje, a često i neki slatkiš ili novac, pa se raduju.
Odrasli prvog dana Vaskrsa idu da čestitaju roditeljima praznik ako ne žive s njima, ili kumovima, a posle se okupe na porodičnom ručku. Drugi dan Vaskrsa se Orahovčani i Velikohočani okuplјaju na večernjoj službi u crkvi Svetog Ilije, a trećeg dana se večernja služba služi u crkvi Svetog Jovana. Taj dan se u selu zove i Pokrstime, jer litija sa sveštenikom na čelu ide kroz celo selo do crkve Svetog Jovana.
– Posle večernje službe i ophoda oko crkve izvode se običaji koje su meštani nasledili od svojih predaka. Muškarci igraju Bele vile, a žene Paun pase. I jedan i drugi običaj imaju veze sa vaskrsenjem prirode, proleća, zelenila, ali i oživlјavanje lјubavi i nova rađanja u selu, koja označavaju produžetak života na ovim prostorima – opisuje običaje svoga kraja Olivera Radić.
A na pitanje šta za Srbe na Kosovu sada znači farbanje jaja i slavljenje Vaskrsa, Olivera Radić kaže da znači što je i uvek značilo ⎼ vaskresenje.
– Simbolično se iz mrtvog jajeta rađa pile, novi život, pa se tako nadamo da će i za nas na ovim prostorima posle svih muka, nevolјa, stradanja, doći bolјi život. Vaskrs, a i svi naši običaji, znače vezu sa našim svetim precima, sa kojima treba da se ponosimo i bez kojih ne možemo u budućnost – ističe ona i dodaje da će nas bez predaka i tradicije, vetar života oduvati na sve strane i bićemo stablo čije grane lelujaju i raznosi ih vetar, a korenja nema.
R. Marković
Stipendije za orahovačke gimnazijalce
Olivera Radić je rođena u Velikoj Hoči, a u Orahovcu, gde sada živi, u gimnaziji predaje srpski jezik i književnost. U braku sa suprugom Blagojem je rodila četvoro dece, pa joj je eparhija Raško – prizrenska dodelila srebrni orden Majke devet Jugovića. Sarađuje sa više časopisa i crkvenih sajtova. Bavi se i humanitarnim radom, a zahvaljujući prijateljima i saradnji sa brojnim humanitarnim organizacijama, već petu godinu zaredom, svi učenici gimnazije u Orahovcu, dobijaju mesečne stipendije.
– To je veliki doprinos opstanku, ne samo tih učenika i njihovih porodica, već i opstanku srpskog naroda na ovim prostorima – kaže Olivera Radić.
Strašnik i mlada nevesta
Prvo jaje koje se oboji, čitave naredne godine će stajati u kućnom ikonostasu, pa ga narod zove čuvarkuća. U orahovačkom kraju ga zovu strašnik pošto se koristi da zaštiti od straha.
– Šara se i mlada nevesta, jaje na kome se šara glava devojke ukrašena dukatima, pletenicama. Ono se daje muškoj deci sve dok se ne ožene. Majke često u želјi da im se sinovi ožene, jaje zvano mlada nevesta odnesu u crkvu i stave ga pred ikonu – priča naša sagovornica.
crkva, jaja, Kosovo, Lazareva subota, Mlada nevesta, običaji, Olivera Radić, Orahovac, šaraljajka, šaranje jaja, Srbija, Strašnik, Uskrs, vosak