Edicija „Kolo“, koju više od 120 godina izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je balkanska i jedna od najstarijih evropskih živih biblioteka. Čini je više od 700 knjiga sa prepoznatljivim plavim koricama, u kojima su zastupljena dela od antičke do savremene književnosti, najpoznatih domaćih i svetskih autora, a zbog svog značaja je i zakonom zaštićena kao nacionalno dobro.
Srpska književna zadruga (SKZ) osnovana je 29. aprila 1892, u vreme kada su nastale mnoge institucije srpske kulture (Narodno pozorište, Akademija nauka), na inicijativu 17 najuglednijih srpskih pisaca i naučnika tog doba, među kojima su bili Stojan Novaković (političar, filolog i prvi predsednik SKZ), Jovan Jovanović Zmaj (potpredsednik SKZ, autor logoa ove ustanove koji se od tada nalazi na svim „Zadruginim“ knjigama), Milan Jovanović Batut i tri Ljubomira – Stojanović, Jovanović i Kovačević. Iako su zastupali različite političke opcije, svi oni su se vodili zajedničkom idejom da se jedinstvo srpskog naroda može najbolje ostvariti preko jedinstva srpske kulture, i želeli da kroz SKZ, čiji je naziv bio svesna asocijacija na staru porodičnu zadrugu, revalorizuju dotadašnju srpsku književnost, odnosno da staru srpsku književnost transkribuju, ako je pisana starom varijantom jezika, i predoče novim generacijama, istovremeno prateći savremenu književnost – srpsku i svetsku, a naročito slovenskih naroda.
Logo SKZ, čiji je autor Jovan Jovanović Zmaj (levo); Stojan Novaković, prvi predsednik SKZ (desno)
– Član Zadruge postajao je svako ko bi uplatio preplatu na šest, sedam knjiga „Kola“, koliko ih je izlazilo svake godine, osim ratnih. U prvom „Kolu“, između ostalog, štampani su „Život i priključenija“ Dositeja Obradovića, Sterijino „Davorje“, „Bakonja Fra – Brne“ Sime Matavulja i „Istorija srpskog naroda“ Ljubomira Kovačevića i Ljubomira Jovanovića. Odziv je bio ogroman, Zadruga je okupila nekoliko hiljada članova, i to više izvan granica tadašnje Srbije, nego u matici. Kao da je svako ko je bio pismen ili cenio knjigu, postao član SKZ. Na plavim knjigama „Kola“ odrastale su generacije, a za svakog srpskog pisca i naučnika bila je čast ako bi mu delo bilo objavljeno u toj ediciji – objašnjava književnik Dragan Lakićević, glavni urednik Srpske književne zadruge.
Međuratni period, slavno doba Zadruge
U 27. „Kolu“, 1924, Ivo Andrić, rođen iste godine kada je osnovana SKZ, izdao je prvu knjigu „Pripovedaka“, za koje je dobio godišnju nagradu Srpske kraljevske akademije da bi već 1926. bio izabran za dopisnog člana ove institucije. Kasnije, u ispovestima Ljubi Jandriću, sećajući se tih vremena, rekao je da je „1924. godine bilo teže ući u Srpsku književnu zadrugu nego u carstvo nebesko“. U „Kolu“ su, između ostalog, objavljene i „Seobe“ Crnjanskog, a Desanka Maksimović je, prema Lakićevićevim rečima, svoju ranu lektiru iz plavih knjiga preoblikovala u novu književnost, pošto ju je naučna knjiga Jovana Žujovića „Kameno doba“ iz 2. „Kola“ koju je čitala u mladosti, inspirisala za roman „Pradevojčica“.
Knjiga Petera Handkea uvrštena je u poslednje 104. Kolo iz 2012. godine
– Najslavnije godine Zadruge bile su do Drugog svetskog rata. U njen rad bili su uključeni najobrazovaniji ljudi toga doba: na početku veka – Simo Matavulj, Milovan Glišić, Janko Veselinović, Jovan Skerlić, koji su bili i članovi uprave, i časnici, i pisci i priređivači. Kasnije dolaze Miloš N. Đurić, čuveni helenista, a u jednom periodu i predsednik Zadruge, Isidora Sekulić, Veselin Čajkanović, Dragutin Kostić, Tihomir Đorđević… Zadruga je između dva svetska rata imala oko 15.000 članova, dok ih je danas tek oko 1.000 – kaže Lakićević.
Dvanaest spornih knjiga
Za 120 godina postojanja SKZ, bilo je par višegodišnjih zastoja u izdavanju plavih knjiga, i to u ratnim i prvim poratnim godinama, zbog čega su do danas izašla tek 104 „Kola“. Pri tom je po završetku Drugog svetskog rata malo nedostajalo da Zadruga bude ugašena. Naime, tek što se predratna Uprava razišla 1941, sa zaključkom da SKZ ne može da radi pod okupacijom, izabrana je nova, na čelu sa Svetislavom Stefanovićem, lekarom i književnikom, koja je tokom rata štampala dva kola (44 i 45), sa ukupno 12 knjiga. Iako nije bilo dokaza da je sarađivao sa Nemcima, Stefanović je streljan 1944, a nova uprava, pod jakim uticajem komunističkog režima, donela je odluku da se tih 12 knjiga, odnosno 44. i 45. „Kolo“, izbrišu iz Zadrugine bibliografije.
– Do Drugog svetskog rata u „Kolu“ je štampano 300 knjiga, pa je tek prva knjiga posle oslobođenja označena brojem 301, kao da onih 12 knjiga nikada nisu ni izašle. One su vraćene u bibliografiju Zadruge tek 2002. I mada je Zadruga, više nego drugi izdavači bila pod prismotrom komunističkog režima, činjenica je i da neki od najhrabrijih ljudi toga doba, poput Meše Selimovića, Crnjanskog, Andrića, Matije Bećkovića, Milovana Danojlića i Ljubomira Simovića bili najvažniji pisci naše kuće pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih. Jedan od najuglednijih članova SKZ bio je patrijarh Pavle koji se svakog januara javljao da pita kolika je članarina i slao nekoga po knjige „Kola“ – napominje Lakićević.
Kolekcionari
Primerci svih izdanja od osnivanja edicije u SKZ
Inače, smatra se da u Sjedinjenim Državama i Kanadi ima dvadesetak privatnih biblioteka koje čuvaju svih 300 brojeva „Kola“ – do Drugog svetskog rata, te da u Srbiji ima isto toliko društvenih biblioteka koje čuvaju sve dosadašnje brojeve ove edicije. Lakićević kaže da je svojevremeno u Montrealu upoznao jednog starog gospodina, izvesnog doktora Carićevića, koji mu je ispričao da je 1949, kada je otišao iz Srbije, u svom velikom stanu na Terazijama ostavio četiri radio aparata (tada nije bilo televizora), dragoceno posuđe i još koječega, kako bi sa sobom poneo 300 knjiga „Kola“. Rekao mu je i da više ne vidi da čita, a pošto njegov unuk nije znao srpski jezik, plave knjige su mu stajale na polici kao uspomena.
Obrenović prvi donator
Prvi veliki donator Srpske književne zadruge bio je kralj Aleksandar Obrenović, koji je potkraj 19. veka Zadruzi dao prilog od 3.000 dukata. Odmah za njim, Nikola Pašić, predsednik Vlade, darivao je 1.000 dukata. Negde u to vrme, crnogorski Knjaz Nikola oslobodio je Zadrugine knjige poštarine za Crnu Goru, zahvaljujući čemu su početkom 20. veka stizale u najzabačenija tamošnja sela – Rovca, Ceklin, Čevo…
Desanka Maksimović, Dragan Lakićević, Ivo Andrić, Jovano Jovanović Zmaj, Srpska književna zadruga, Stojan Novaković, zabranjene knjige