Malobrojni su pravi ljubitelji folksvagenove „bube“ koji nisu čuli za Predraga Čvorkova, restauratora automehaničara iz Zemuna. U njegovu radionicu dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije, neki kao kupci, drugi po savet, a treći kao na izložbu – da gledaju i da se dive. I zaista je impresivno šta sve Predrag pravi od „bube“: replike „jaguara“ (na slici levo) i „mercedesa“ iz sredine tridesetih godina prošlog veka, „bagije“ i „pikapove“, a iduće godine će završiti i prvu ručno rađenu „buba limuzinu“.
Tokom više od 30 godina, koliko se bavi automehaničarskim zanatom, Predrag je radio isključivo sa ovim folksvagenovim modelom, tako da mu je ušao u dušu. Osim redovnog održavanja i najraznovrsnijih prepravki, nekoliko puta je radio i kompletnu restauraciju „bube“, prilikom koje se automobil rasklapa do šrafa, a onda ponovo sastavlja i sređuje.
Bagi (levo) i replika mercedesa iz tridesetih godina prošlog veka (desno)
-„Bagi kabriolete“ sam počeo da izrađujem od 1998. godine, a replike „jaguara“ i „mercedesa“ malo kasnije, kada sam se povezao sa čovekom koji ima kalupe. Inspiraciju za prvi „bagi“ dobio sam iz stranih časopisa. Tada se ovde niko time nije bavio, i poželeo sam da napravim jedan. U osnovi „bagija“ i replika starih automobila koje izrađujem je ista mašina, s tim što se kod „bagija“ šasija „bube“ skraćuje, a kod ovih produžava. Recimo, kod replike „mercedesa“ iz 1937, cela šasija – motor, menjač, trap – sve je od „bube“. Da bih napravio „bagi“ potrebno je najmanje tri meseca rada, a za repliku „jaguara“ ili „mercedesa“ skoro cela godina. Cena „bagija“ je oko 4.000 evra, dok replike koštaju oko 10.000 evra – kaže Predrag.
On dodaje da je do sada izradio četiri replike „jaguara“, dva „mercedesa“, pet „bagija“ i dva „pikapa“, i napominje da su sva ova vozila ručno rađena i jedinstvena. A na zimu, kako kaže, Predrag će završiti i „bubu limuzinu“ sa četvoro vrata i pokretnim krovom, za koju je već ima šasiju, prednji i zadnji deo.
– Kupci mojih automobila su zaljubljenici u „oldtajmere“, poput našeg proslavljenog košarkaša i mog prijatelja Duška Savanovića. On je kupio jednu „bubu“ koju sam sredio za svoju dušu – sa hromiranim motorom, bez brava na vratima, koja se otvaraju „daljincem“, i raznim drugim detaljima.
Kada je reč o prepravkama automobila, najbitnije da se taj posao radi sa ljubavlju, jer se vidi kada se nešto odradi samo da bi se završilo, ali i da čovek bude kreativan – objašnjava naš sagovornik.
Predrag Čvorkov
Predrag se zainteresovao za automehaničarski zanat, nakon što se njegov otac Sava vratio sa specijalizacije iz Folksvagenove fabrike u Volfsburgu i počeo sa servisiranjem „buba“ u Zemunu. Čim bi završili sa đačkim obavezama, Predrag i njegov brat Milenko odlazili su u očevu radionicu i pomagali mu oko čišćenja delova, dok ih je on upućivao u tajne zanata. Kasnije su braća nasledila očev posao. I mada Milenko danas radi i sa drugim modelima automobila, Predragu su „bube“ još uvek najveća inspiracija.
automehaničar, bagi, folksvagen, jaguar, mercedes, pikap, Predrag Čvorkov, restaurator