U doba kada je Beograd bio više varoš nego grad, sa tek nešto više od 30.000 stanovnika i jednom jedinom školom sa tri razreda i tri učitelja, u knjižari Gligorija Vozarovića osnovana je Narodna biblioteka (1832. godine).U to vreme Srbija je tek hatišerifom dobila autonomiju u okviru turskog carstva (nezavisnost stekla mnogo godina kasnije, 1878. na Berlinskom kongresu), prve „Novine serbske“ počinju da se štampaju u Srbiji 1835. godine, prvu poštu dobija osam godina posle biblioteke, Narodno pozorište osnovano je 1869. godine…
Ovo kratko vraćanje u prošlost bilo je svojevrsni „uvod“ u „druženje sa knjigom“ upriličeno za srednjoškolce iz učeničkih domova u Beogradu, koji su nedavno posetili ovu najstariju ustanovu kulture kod nas. Đaci su imali priliku da čuju mnogo zanimljivih detalja iz istorije Narodno biblioteke Srbije; kako lepih – o prvim donatorima, entuzijastima, vrednim upravnicima koji su, domaćinski poslujući značajno unapredili rad biblioteke, pa do onih tragičnih, kada je pljačkano ili uništeno na hiljade značajnih dela.
Danas u svojim fondovima biblioteka poseduje više od pet miliona bibliografskih jedinica, smeštenih na oko 90 kilometara polica u magacinima. Svake godine svoje fondove obogati sa više od 75.000 novih dokumenata. Tu su i posebne zbirke, u kojima se čuvaju stare fotografije, karte, gravire, muzikalije, gramofonske ploče, plakati, dokumentacioni materijal…
Pre dvadeset godina biblioteka je dobila računarsku mrežu, kada je omogućen i pristup Internetu i izrađena prva veb prezentacija, a digitalna biblioteka danas, koju dnevno poseti više od 20.000 virtuelnih korisnika, obuhvata milion dokumenata, uključujući i najstariji – Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka.
O značaju ove ustanove, šta se sve danas radi u biblioteci, koliko je i kako modernizovana, na kojim se projektima radi i kakvi se sve kulturni programi organizuju, govorila im je Milena Đorđijević, urednik za kulturne programe NBS.
Osim što su obišli čitaonice i informacione centre, videli gde se nalaze posebne službe za konzervaciju, katalogizaciju i mnoge druge, boravili u prostorijama – legatima Milana Rakića i Miloša Crnjanskog, učenici su imali priliku da „provire“ u depo, u podrumu biblioteke, gde se knjige čuvaju. Prepune police, specifičan miris, zvuk lifta kojim knjiga “putuje” do čitaonice, svi su se složili, nezaboravan je doživljaj.
Prava atrakcija su bile i minijaturne knjige.
Petar Blečić
bombardovanje, Domovi učenika srednjih škola, knjige, minijaturne knjige, Narodna biblioteka Srbije
Divno, prava biblioteka 🙂 Za pohvalu!
Interesantna i bogata biblioteka, za prestonicu tako i dolikuje!