Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos ustao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru (www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave48.htm).
U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Hristos Vaskrse !
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove “čuvarkuća”.
Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja.
Kod nas postoje različiti običaji i verovanja vezana za ovaj praznik. Tako, na primer, smatra se da bi za Uskrs valjalo ustati rano ujutru. Takođe, ne treba otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i neće joj posao baš ići od ruke.
Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Decu bi trebalo dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine. Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre, ili sveće u prozorima. Vatre za Vaskrs su obavezno paljene kod katolika. Ako Vaskrs padne pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso. Za Vaskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje se međusobno razmenjuju sa prijateljima. Na dan Vaskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove.
Prvi ponedeljak posle vaskršnjih praznika naziva se Pobusani, i tada se ide se na groblje i na svaki grob ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Isusa Hrista). Na dan Vaskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. Inače, u Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.
Olivera Radaković
jaja, običaji, Uskrs, Vaskrs
HRISTOS VOSKRESE