Ako sa voljenom osobom krenete u obilazak beogradske botaničke bašte obavezno prvo svratite do mesta gde je imela “svila gnezdo”. Priča kaže da će vam, ako se poljubite kod ove biljke, ljubav trajati večno.
Upravo tu je počeo “radni” obilazak Botaničke bašte grupe srednjoškolaca koji borave u učeničkim domovima u Beogradu. Đaci su, uz zanimljive priče kustosa, imali priliku da vide brojne interesantne, lepe i retke biljke i nauče nešto novo.
Tako su pored imele, malog okruglog zimzelenog grma koji kao poluparazit raste na drveću i kome su stari narodi pridavali razne magične moći, razgledali i hrast stariji od same Botaničke bašte, Pančićevu omoriku, kao i Judino drvo, koje spada među najstarija stabla na Zemlji. Prema legendi, naziv je dobilo po apostolu Judi koji se obesio o ovo drvo nakon što je izdao Isusa, jer se nije mogao nositi sa svojim činom.
Kod Judinog drveta je, inače, neobično to što ono prvo procveta, pa tek onda olista, pri čemu ljubičastoružičasti cvetovi ne izbijaju samo iz tanjih grana, nego i iz debla, tako da se stiče utisak da čitavo stablo cveta.
Posebno je bila interesantna poseta Velikoj staklenoj bašti, koja je posle dve godine renoviranja nedavno otvorena za posetioce. Ovo prelepo zdanje podignuto je 1892. godine od delova koji su doneseni iz Drezdena i svojevremeno je važilo za najlepše na Balkanu.
Pod lišćem banane, okruženi prašumskom vegetacijom, đaci su čuli i priču o vaskrsavajućem cvetu srpskoj ramondi, koji i posle nekoliko godina bez kapi vode može da oživi kada se zalije, zbog čega ga je, prema nekim pričama, izučavala i NASA.
Pažnju su im privukli i Kraljica noći, koja otvara cvetove samo jednom godišnje, oko ponoći, kaktusi, efedra – neobična žbunasta biljka od koje se dobija efedrin, neophodan sastojak u medicini za kapi za nos, orhideje, paparat sa listovima koji podsećaju na jelenske rogove i vodene biljke.
Mnogo zanimljivih stvari đaci su naučili i u Japanskom vrtu. Između ostalog i to da su zavađeni samuraji ili drugi posetioci morali da se izmire pre ulaska u vrtni paviljon, kao i to da su Japanci u ovakvim vrtovima pravili lučne mostove, zbog verovanja da se duhovi i zle sile kreću isključivo pravolinijski.
Učenici su još videli i biljke mesožderke, od kojih dve rastu u Srbiji, sekvoju – najveće drvo sa najmanjom šišarkom, i otrovnu tisu, a obilazak Botaničke bašte završen je ispod ginko drveta, neverovatne biljke koja je uspela da preživi nuklearne bombe u Japanu krajem Drugog svetskog rata i koja se kao izuzetno lekovita široko koristi u farmaciji.
Olivera Radaković
