Dokumentarac o Vrangelu

U godinama nakon Oktobarske revolucije, više desetina hiljada stanovnika Rusije stiglo je u našu zemlju. Njihov vođa bio je general Petar Nikolajevič Vrangel, poslednji komandant Bele armije, čiji se grob nalazi u ruskoj crkvi Svete trojice u Beogradu. U ponedeljak, 6. oktobra, od 12:30 časova, u svečanoj sali Zemunske gimnazije, biće prikazan dokumentarni film o ovoj intrigantnoj ličnosti (pogledajte tizer na našem sajtu).

Kako kaže profesor Boško Milosavljević, izvršni producent filma (LHS studio) o ruskoj emigaciji “Jego blagorodije major Vrangelj”, „iz razgovora sa potomcima ruskih emigranata, istoričarima, sociolozima, kulturolozima, i obilja arhivske građe, fotografija, video zapisa i artefakata, gledaoci će saznati o ogromnoj zaostavštini generala Petra Nikolajeviča Vrangela. Iako je ratnim podvizima prebogata, njegova biografija kao da traži da bude sagledana i iz mirnodopskog ugla“.

Narator u filmu je Nebojša Glogovac, a ulaz na projekciju besplatan.

1. General Petar Nikolajevič Vrangel (1878 – 1928) slika levo je preuzeta sa petr-vrangel.narod.ru; 2. Ruska crkva Svete trojice na Tašmajdanu u kojoj je Vrangel sahranjen (slika desno)

Petar Nikolajevič Vrangel bio je potomak pribaltičke baronske porodice, viteza tevtonskog monaškog reda, koji se u pisanim izvorima pominju još 1277. godine. Završio je dve visoke škole i bio učesnik Rusko – japanskog i Prvog svetskog rata. U ovom poslednjem, među prvima je odlikovan Ordenom svetog Đorđa četvrtog reda.

Posle poraza Ruske armije, energičnim diplomatskim akcijama i dobro organizovanom evakuacijom spasao je od “crvenog terora” oko 150.000 ljudi, koji su se u novembru 1920. ukrcali na više od 100 brodova u lukama Krima. Bili su to vojnici, ranjenici, invalidi, civilna lica, uglavnom inteligencija, udovice, siročad…

Većina njih pronašla je utočište u Srbiji, a Vrangel je 1923. u našoj zemlji završio i pisanje memoara o građanskom ratu, koji su kasnije štampani u četiri izdanja.

Srbiju je napustio 1926. i nastanio se u Briselu, gde je iznenada umro 25. aprila 1928. godine. Veoma je verovatno da ga je otrovao boljševički agent. Po njegovoj želji telo mu je preneto u Beograd i u oktobru 1929. godine sahranjeno u ruskoj crkvi na Tašmajdanu. Vrangelova sahrana bila je najveća u međuratnoj istoriji Beograda.