Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!
Ova izreka jedinog našeg nobelovca može biti, ako ništa drugo, podstrek da to malo što nam je potrebno pronađemo u “druženju” sa Andrićem, da se prisetimo njegovih dela, lepih, jednostavnih rečenica i savršeno izgrađenih likova iz njegovih romana. Dobra prilika za to je sutrašnja (18. septembar) šetnja “Tragom Ive Andrića” koju, inače, svake srede (do 23. oktobra) organizuje Centar za kulturne inicijative “Kulttura”.
Okupljanje zainteresovanih je u 15.50, na Andrićevom vencu, a polazak u šetnju u 16 časova. “Tragači” će imati priliku da se vrate pet – šest decenija unazad, kada je čuveni pisac živeo u Beogradu, da čuju brojne pojedinosti iz njegovog života, da vide kojim se beogradskim stazama šetao, s kim se družio…
Spomenik i muzej u Beogradu posvećeni velikom nobelovcu
Andrić je u svakom pogledu građanin sveta i bilo bi neprikladno nazvati ga Beograđaninom, ali je poslednjih trideset godina života proveo u prestonici. Rođen u Dolcu pored Travnika, školovao se u Višegradu, Sarajevu, kasnije Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, a kao diplomata živeo u Vatikanu, Bukureštu, Trstu, Marselju, Parizu… Po izbijanju Drugog svetskog rata vratio se u Beograd, gde je živeo povučeno u svom stanu na Zelenom vencu, ne dozvoljavajući bilo kakvo štampanje i objavljivanje svojih dela. U isto vreme napisao je svoja najbolja dela (Na Drini Ćuprija, Travnička hronika, Prokleta avlija…) koja će kasnije doživeti svetsku slavu.
Skromnost: U času smrti imao je nepune 83 godine, a u beležnici je ostao zapis: “Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ‘javnog radnika’ dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju…”
Ivo Andrić je umro 13. marta 1975. godine u Beogradu, gde je i sahranjen, a već sledeće godine je na Andrićevom vencu 8, u stanu gde je živeo sa suprugom Milicom Babić, otvoren spomen – muzej. U Spomen – muzeju Ive Andrića u Beogradu, u stalnoj izložbenoj postavci, nalaze se fotografije, pozivnice i programi protokola, raspored mesta za sedenje na svečanoj večeri priređenoj na dvoru švedskog kralja, kao i sama Nobelova nagrada.
Beogradske šetnje, Ivo Andrić, Muzej